Учитељ

139

в; Дејство топлоте. Ови сте гледали кад ковач Рака окива кола; па ако нисте запазили а ви застаните мало код њега кад ради, па ће те приметити, да он набива, „гривну на трупину“ врло лако; просто са неколико удара, а међу тим знате како се после тешко скида. А ево за што то бива, тако ; кад набија „гривну“ и шину, он их добро угреје; због тог грејања рашири се и „гривна“ и шина и зајо их лако набија, а кгд се охладе опет се стетну и за то се тешко скидају. Шта бива са „тривном“ и шином кад се загреје2 — (Рашири се) Од чега се рашире» — (Од топлоте) За што се шина набија лако на точак, а за што се скида тешко, — За што се по неки пут прељен лако метне на прет, а тешко скида 2 — За што прене јаје, кад се запреће у јаку ватру — Они, који носе ципеле, ваљда су осетили да их ципеле више убијају — жуље — лети но зими. А за штог —

„Дакле, топлота шири ствари. Шта ће

бити са, бешиком, кад се пола напуни —

надува — ваздухом, па се мете уз врелу пећ — (Пренуће.) За штор = Шта је раширило ваздух у бешициг — (Топлота)

Тако исто видимо, да излазе неки мехурићи из воде, кад ври. То није ништа друго већ се ваздух што га има у води загрејао и раширио, па му треба више места и за то излази папоље. Кажи све шта шири топлота! ... . Нема ни једне стварчице на земљи, што се не би раширила на топлоти. Јер шта ће бити с водом у лонцу, кад га

метемо уз ватру –- (Почеће да ври и да кипи.. да штог — (Што се вода од топлоте раширила). А шта ће бити с водом, ако се дуго грејег — (Шретвори се у пару)

Место воде могли би метути у лонац : вино, ракију зејтин и т. д. па би то исто било као и с водом. А ви знате да се: вино, ракија и т. д. зову једним именом течности. Дакле, топлота шири и течности, Шта још

чини топлота са течностима 2 — (Претвара, их у пару). Пропитивање.

г; Мерење топлоте, Да ли је наша соба, свамад једнако топла 2 (Не) Дакле, топлота, може бити већа и мања. И шта бива са стварима на топлотир — Па, кад ће се једна ствар више раширити2 "Кад је више топлоте). – Ево; помоћу ове справе (показати и описати топломер) можемо да измеримо кад је већа а кад је мања 1оплота; јер што је већа топлота, жива ће се дизати све више; јер се шири, а што је мања топлота, спушта ће се доле; јер се скупља. Ова се справа зова топљомер или туђом речи: термометар. ')

д; Користи, Какве користи имамо од топлотер — да није топлоте неби могли живети људи, животиње ни биље. Да није топлоте не би могли себи кувати јела. Да није топлоте не би имали облаке ни кише; јер неби имало шта претворити воду у пару. Да није топлоте не би било ни ветра; јер не би имало шта да загрева ваздух. (Како ветар постаје знају деца у П раз) Да није топлоте, не би се могли правити мпоги алати, Да није топлоте не би могле лађе пловити, и „гвоздена кола“ ићи. Дакле, као што видите, топлота је људима од врло велике користи.

бе. Повторавлње и задатак за писмени рад. Чиме се производи топлотар — Какве има тоцлотер — Који су вечити извори топлотер — Шта се шири на топлоти 2 — Чиме се мери топлотар — На основу чета се тради топломеррг — Какве имамо користи од топлотер ---

Ил. Миљ.

5 0 термометру може се засебно предавање удесити.