Учитељ
ЕРЕ
4ћ
а ЗАИР ењ АГ
А А а
У БЕОГРАДУ, 20. АПРИЛ 1883. и. НА ДА
ИТЕ
ПИ
# УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ
ВЉАСМЛИХ И ИЗДАВАЛАЦ
ИЗЛАЗИ ТРИПУТ МЕСЕЧНО: 1. 10. 20. Цена је листу: 3А ЧЛАНОВЕ УЧИТ. УДРУЖЕЊА ГОДИШЊЕ 5 ДИНАРА; ЗА ПРЕТИЛАТИИКЕ ИЗ срвијЕ, који пису ЧЛАНОВИ учит. УДРУЖЕЊА, 10 ДИНАРА ГОДИШЊЕ; А ЗА прЕТПЛаТНИКЕ из стрАних ЗЕМАЉА — 5 ФОР.
ГОДИШЊЕ.
„ УЧИТЕЉСКО
Удружење је снага Учитељ је душа школи
удтужЕњЕ“
ског удружења» у БЕОГРАДУ. Рукописи СЕ ШАЉУ -—— У ПЛАЋЕНИМ ЈИСМИМА — УРЕДНИШТВУ «УЧИТЕЉА » ГОСПОДСКА УЛИЦА БР. 20. у БЕОГРАДУ.
Рукописи СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.
Нњиге у основној школи.
Од неког дода почело се код нас говорити, да за ђаке основне школе, сем читанака, нетребају никакве друге књиге, — до сада тако звана „руководства“, „учебници“, или просто школске и ђачке књиге. Веле да нетребају за то, што су оне права „саблазан“ за учитеље, поред којих се учитељи одају лењости, те им се сав рад своди на „слилаавање“ по готовим у књигама питањима и одговорима. Ја то мишлење не делим. Све се, па и највеће добро може на зло окренути, само кад се хоће, и редак је међ њима тај, који из своје школске прошлости не би могао изнети множину примера од злоупотреба, које су чињене са тим Ењигама и од стране учитељеве и од стране ђачке. А то опет све мора да буде, кад и ђак и учитељ немају ништа друго у
" виду, до једино добру или хрђаву оцену. Нико неће тврдити, да су оваке
школске књиге, какве су сада, са својим кратким и сувопарним питањима и одговорима, добре, и да их не треба што пре другима удеснијим и бољима, заменути. Но исто тако држим и то, да неће многи спорити, да се без добре школске књиге за ђаке основне школе, а при данашњим нашим приликама, не само неби могло корисно радити, — но неби се могло ни оволико, колико до сада урадити, па ма. били учитељи свуда најбољи педагози. А ево за што: Кад неби било печатане књиге, онда би морали ђаци да питу и бележе оно, што учитељ говори, а то би онда опет био писан, место печатаног предмета, који би заменуо оно старо „руководство“ које би сада сам бог