Учитељ

добије јаку вољу, да стекне оне моралне особине, које су потребне свакоме оном, који живи у друштву са другим људима, једном речју да се човек васпита — то је доба младости, доба у коме човек још не живи потпуно самосталним животом, већ се тек припрема за тај живот. И с тога се ето васпитавање омладине мора ставити на прве место. И управо васпитање у најужем смислу речи, васпитање како се ово понајобичније појима ништа друго и није, до васпитавање омладине.

Рекох мало час, да је прогрес у васпитању вазда понајвише зависио од рада духовитих и енергичних појединада. С тога и о њима ваља да нас обавести историја васпитања. Раднике те можемо поделити у две групе. Једни су се искључиво бавили само васпитањем, а други су, онако узгред, рекли коју паметну и о васпитању. На унапређење васпитања имали су упли. ва и једни и други, с тога ваља изложити како рад првих, тако и оно, што су други говорили. — А сад, у кратком прегледу, да изнесемо све оно, 0 чему треба да нас обавести историја васпитања.

1. Васпитавање омладине.

1) Васпитање у родитељској кући.

2, Школско васпитање.

8.) Васпитање у јавним домовима, находчади и др. деце, о којима се друштво стара.

4.) Васпитање деце, која из малена

морају да служе, уче занат и т. д.

1. Друштвено васпитаље. Домаћи и кафански живот; народни обичаји при разним приликама; живот

апсеника и осуђеника; стање литературе; радња полициских, судских и др. државних и општинских власти ; јаван морал; политички живот; проституција ; и Т, Д. 11. Рад појединаца око васпитања.

1.) Рад оних, који су се поглавито васпитањем (бавили (било да су само практичари били, или само теоричари, или и једно и друго). ;

2) Шта су, узгред, о васпитању пи. сали разни Филозофи и учењаци.

Ето шта историја васпитања треба да нам каже о сваком народу, који је ма када живео на земљи. Разуме се да се код сваког народа може говорити само о ономе, чега је било код тог народа; тако, н. пр., ако неки народ није имао школа никаквих, онда ту ни о школском васпитању не може бити разговора. Али о којим народима историја васпитања треба пре да говори, а о којима после '

Пошто историја васпитања, у самој ствари, ништа. друго није, до један део опште људске историје, то и овде у историји педагогије — распоред у главноме мора бити онај исти, који и у општој историји. Како се пак нама чини, целокупни досадањи развој 40вештва — ту долази и развитак васпитања — најзгодније се може поделити на ови пет периода : преисториско доба, перијод доевропских цивилизација, грчко-маћедонски перијод, римски перијод, доба ошштејевропске цивилизације (средњи, нови и најновији век). А сад да речемо коју о најкрупнијим

карактеристикама — нарочито односно васпитања — сваког од ови пет периода. (НАСТАВИЋЕ СЕ.)

—_________.-==—_ ов