Учитељ

6

за развијање морала међу децом. У природи није тако. Тамо ми видимо људски, насладе и горчине, видимо богаство и сиротињу, доброчинство и себичност, врлине и порокеи т. д. Просјак нам је пример за млото и млого моралних поука. Ако оћемо да развијамо и усађујемо врлине међу децом, ено нам чела, мрава и т.д.а ако оћемо да жигошемо нерад, ено нам лептир и др.

10. Гимнастика ч певање саставни су део игре. Како је то лепо кад се после доста тешког, трудног и уморног рада подвинне:

__„Соколови моји тићи „Децо моја Југовићи !!

Или улазећи у шуму кликнусмо : „Соколи соколи, „Што сте тако ретки

Једно што се не може у пољу писати и рачунати писмено. Ово друго би мотло и које како, али оно прво не може, већ се мора радити у школи. Но за то има доста времена; кад је киша, хладно, ветровито и т. Д.

Другови ! Узмите ђачку читанку и преврните који оћете лист, видећете да вас упућује у природу. Изаћите с децом у поље, па им о ономе читаном, или што оћете, испричајте, и пружите прст на оно о чему говорите. Нађите попца и мрава, сравните рад њиов; жигошите попца као не радника, а похвалите "мрава као раденика; упутите децу на читанку па сте млого урадили. Тако радите у свему и о свему, па сте нахранили и тело и душу детињу, а ви после дневног рада спокојно спавајте, јер вас проклество деце неће будити,

Да завршимо. По другим се државама старају за напредак и развитак како телесни тако

и умни, не само ђака од “-ме године већ и деце од 7-ме год. Они имају „дечије баште“ или „јасле“ у којима досматрањем и комбиновањем разних измајсторисаних срества за образовање вежбају децу и развијају им дух, те их тиме спремају за даљи тежи рад. То није рђаво; али кад се деца моту разним игмајсторисаним предметима навикавати на размишљавање, и то предметима, чији је број ограничен, и који су после дуже употребе без интереса, зашто неби ми с нашим ђацима ишли у поље, да тамо природно богаство и многобројно посматрамо и изучавамо. Да ли је богатија у срествима и условима за образовање природа, „дећија, башта“ или школа ' Ово је последње најсиротније. — Сви испитиваоци и творци научних испита, испитиваоци : природних закона, живота природних створова, сви научењаци иду у саму природу, у екскурзије, да испитају, посматрају разноврсност природну, па после изводе и износе своје закључке. А што и ми да не идемо да посматрамо и испитујемо, —

"Који год је једном изводио своју децу, у природу, па у путу или на неком одређеном месту вршио своју унапред одређену задаћу, видео је од колике је важности такав излет. Који није урадио а уради видеће, да му деца одговарају онако, како се он и не нада. Некоме је, можда, сама ограниченост школска завезала памет, па не уме да памти и одговара, док је тамо одрешен и слободан.

А што је најглавније, спасли смо децу своју оних школских зала. Ведра, весела, чила, здрава, црвена и т. Д. враћају се из поља. А погледајмо сада