Учитељ

свима се учи чисто оно што коме од ових ученика ваља за живот, и онако, лако ће од тога потпуно моћи да живи у животу. Већином су то приватни заводи, заводи појединих друштава или појединих личности, па пошто их има. више, а сваки се стара да његов завод буде најугледнији и најчувенији, то се и они већином развијају све јаче и све боље, и све више се прилагођавају самоме животу и потребама у њему. Те школе и још друге неке пред овима, припремне за ове, посећују често и сама деца државних основних школа, која мисле до се доцније одаду томе и томе занимању у животу. Гдегде има и поред самих основних школа (већином приватних) оваких припремних радова. Тако се може скоро рећи, да за свако занимање у животу има школа, и да је школа обуватила све гране живота друштвенога и цео живот. Нема вам радње у животу, коју

.

није школа обуватила, и која није за себе створила школу. Ваља имати на уму, да су се у Немада и саме ове државне школе развиле одоздо из живота. Из највеће децентрализације и разноврсности изишла је ова хармонија и практичност, ова дубока укорењеност школе у народни живот, ова безпримерна распрострањеност писмености и умешности, ово просвећивање масе, с којим се Немци међ свима осталим народима поносити могу. И само се тиме може објаснити бевпримерно ширење и напредовање ове расе на све стране, и победа његова нада свима елементима с којима у додир дође.

И мени се чини, да је будућност у рукама онога народа, који највише полаже на школу и просвећивање масе, на спремање народно за све оне послове, који чине културу човечанску. ——

Лајпцит, Марта 1883.

| ј МИОДРАГОВИЋ.

Педагогија као наука.

Ту (ОВРШЕТАЋ.)

На прво место долази доба преисториско. Пошто из тога времена немамо никаквих сигурних података, то о томе перијоду можемо судити једино ослањајући се на оно, што знамо о патријархалном и племенском животу историских народа. И пошто су при племен-

ском живљењу сви резултати духовне.

радљивости прикупљени у пословицама, причама, песмама и у разним народним обичајима, који су створени самим

| животом, из нужде, то се и васпитање омладине може састојати једино у усвајању свега тога, што је прошлост израдила. Али што поглавито карактерише преисториско доба, то је она једнакост у васпитавању, које у целом историском перијоду нигде нема. Чим је постала држава, потчињавањем једног племена другом, чим је отпочео историски перијод, нестало је те једнакости. Истина да је постанак државе био један потребан услов за даљи на| предак, јер само се на тај начин је-