Учитељ
912
Развије ли учетељ саморадњу, у детету се тада буди пажња, и оно постаје вредно ; ова ће имати утицаја не само на спољашњи већ и на унутрашњи живот детета, тада, ће оно осетити, да је постало господар над самим собом и својим владењем.
Ево како о овоме вели Вајс у своме спису: „Искуства и савети из живога једног школеког пријатеља, “
„Настава, хоја иде на то да развије и спреми све ученикове силе за самосталну и корисну радњу у животу, ваља да тежи да буди и непрестанце да подржава у живом и радном стању ђаков дух и правад. Настава. може то да врши гледајући на научну грађу увек само као на срество за унутрашњи развитак, почињући посматрањем самих предмета, и тим помажући ђаку да развије јасан појам о предмету. Само се тиме могу потрести млађане силе, пи намамити на рад, само се тако може омилити предмет и подједнако развити у ученика и разум и воља — дакле наставом се доиста човек васпитава.“
Фихте вели: „Увек држати мисли и поступке човекове у зависности од туђе воље или власти, то је колико и убијати у њему и последњи заметак саморадње, градити од њега створење које у свему само трпи.“
Дистервег, тај најучевнији педагог вели о дисциплини ово:
„Дисциплина је војсци снага, а школи наука. Дисциплина је уређење с поља, а образовање је уређење изнутра ; дисциплина,
нити човека. образује, нити искључује његову унутрашњу неразвијеност. Има и варвара дисциплинисаних,“
Ово су мнења којима се човек мора заиста клањати и поштовати их. Али да ли је ово могуће да се све ово потпунце извршиг ОЗанста добићемо одговор: Није. Велим није, а нарочито код почетника, ђака ; дете од својих 6 - 10 год- нема толико умне силе и јасних престава, те да би могао учитељ својом наставом на њега благородно утицати. Пустити дете, чим у школу дође, да се семо по својој памети управља било би заиста погрешно.
Свако дете, које у школу долази, доноси са собом неке навике и жеље — добре или рђаве — оставити их да они сада сами те навике и жеље искорењавају, било би безсмислица ; дете нема толико памети. те да би могло знати које ће му од ових навика, у будућем животу шкодити или користити. Зато је потребан неко, који ће им давати упута о томе — тај неко то је васпитач
(учитељ). Да се све ово постигне, заиста нужна, је дисциплина, али не војничко — полицај-
ска, већ дисциплина разумна. Да, се сте
"ово изврши, потребно је још коју прогово-
рити о ономе, од кога зависи сав будући
живот школски, и који јо позван да извр-
шује дисциплину — о учитељу. %) (НАСТАВИЋЕ СЕ)
%) О овоме ћемо у нарочитом чланку још коју опширније проговорити.
ар <> в=————————————————
Васпитавање деце у родитељској кући.
~
(НАСТАВАК.)
Овди је дошла згода да речемо коју о | | кад знојав изађе из каване са бала на хла-
купању. Купање је најбоље вршити изјутра, и 10 пре него што се подоји. Неваља · дете са пуним стомаком дрмусати, а још најмање купати га. Која мати ради проти-
штетно по дете, како ради каква будала
дан ваздух. Вода не треба да буде сувише топла, боље је свагда да је мало хладнија, а не преко мере врућа. Има случајева ових.
вно овоме, она ради онако не савесно и | Мати се убрзила послом. Тај посао ју је
ма са а но а сааас
ВАЗА оса 325 Сена о га ин