Учитељ

ство да утиче на облагорођавање и образовање деце Зар може и један жив организам да мисли о своме умном и моралном напретку кад није нахрањен, кад се брине ва насушни хлеб» Да лионда „оваква помоћ олакшава умно васпитавање и чува делу од погрешака (крађе) 2“ Ово је апсурд.

Општина пемајући готово никаквог стварног судела у школи, мора на њу да гледа као на туђу установу. Општинско је само згреда, огрев, послужитељ и она мала помоћ у давању материјала сиротним ученицима. Школа је међутим државна својина. Држава поставља и отпушта учитеља ; она, га прегледа; она затвара и отвара школу она чини са школом и учитељом шта хоће. Па де ли онда смемо, и имамо ли основа, да тражимо нешто више од општинер Боже сачувај! А од државе» - На сваки начин, јер је школа њена. А да ли треба да је њена сигурно је и писац мислио да не треба кал је казао да је општина дужна на првоме месту, „да помогне школи онолико колико каже учитељ да је довољно.“ Оваки треба да је начисто да је школа месна, потреба ошштинска, а, као такву грађани су дужни да је уређују самостално од државе. Држава је међутим у толико у колико и она заступа опште интересе свога народа наспрам других држава, и народа ; зато је она дужна да законом уреди да се сви грађани морају старати о просвети; да изради општи план како да се шири просвета у народ, да се-уреди колико да помаже - према својим средствима — ошиштина, срез па да се изврши циљ тога закона, јер је школа и општа потреба свију грађана.

Кад би у оваком односу стајала школа, наспрам државе, онда биимали потпуно право да тражимо помоћи од општине, и то на првоме месту, али како је све то примила држава у своје руке — што не би требало — то је онда она на првоме месту позвана да помогне сиротним ученицима у основној школи онако исто, као што помаже сиротне ученике у Богословији, Учитељској школи т. ј. да их она потпуно излржава.б амо кад би на оваквом основу почивале школе, онда је обавезна настава која је заведепа новим законом код нас, доиста могућа обавеза за све родитеље, а у противном случају она не може бити никад обавезна за све, јер држава није створила својим грађанима могућност да могу издржавати своју кућу и децу по школама.

Државни издатак на овакво школовање доиста би био велики, али би се и цељ, да парод буде школован, много пре и тачније достигла но оваким крпарењем. Држава, би доцније била у десетоструком добитку, јер би имала умно и морално епособне грађане, који би радили свесно на општем Добру како од оних ученика, које су могли сами родитељи да школују, тако и од оних, које родитељи нису могли да школују, већ их оставили као полуљуде, без мисли, осећања, воље и свега онога што их као људе краси и одваја од других животиња. У томе ми налазимо срећу и напредак за, народ, и зато тражимо да се на оваком основу заснују основне школе, а не као што писад налази.

(НАСТАВИЋЕ СЕ.)

БРЕ ЛЕ 1 К Е.

Срп. гимназија у Н. Саду. — У поче- | (Од десетак година на овамо, број је уче-

тку ове шк. године уписало се било ђака

вика на тој гимназији све већи). Међу упи-

свега. 268, у току године школу је оставило | саним ученицима било их је од родитеља,

19, дакле до краја године остало их је 244. |

који спадају интелитенцији, 114, војничком