Учитељ

809

ступа, дакле гледишта, које одступа, од преовлађујућих погледа и уобичајене праксе; а пошто увиђам, да се питање о школским књигама све више одлучује ономе правцу, који је сматран за погрешан, то оћу да вам отворено изнесем своје разлоге. Да би поближе и тачније одредио своју тему, примећавам, да никако нисам намеран да критикујем школске књиге, које већ постоје; ја оћу да говорим о употреби школских књига, и то не о начину већ о дозволи те употребе, дакле не о методичном поступку, него о принципијалном оправдању књига као учила у основној школи. Питање дакле гласи овако: Да ди се у народним школама могу у опште употребљавати књиге као учила“ — Тек кад се на ово питање одговори, може се објашњавати и како се оне имају употребљавати,

По мом мишљењу, већину садањих школских књига у опште не треба употребљавати (па ма да су, саме по себи, без погрешака), пошто нису корисне већ штетне, у колико деци за учевна _срества при. настави служе. Учитељу, разуме се не у школи при настави, већ при спремању код куће, могу оне добро доћи. Али за дечију употребу такве вњиге нису згодне. Па опет их је од неког времена све више, и све се више у школе увађају. У Немачкој, нарочито у Пруској, поникла је скоро читава литература тих књига, под насловом „Упутство“, „Књига за опетовање“, „Књига за реалаје“, „Поуке у настави“ и т. д. Па и у Аустрији није се заостало, шта више, извесне ручне књиге за ученике ту су се највише и распрострле. Како тамо тако и овде, законодавна су акта била повод тој ли-

. терарној продукцији. Кад су новији школски закони и наредбе више места уступили реалним предметима, и у опште више тражили стварног народнор образовања, одмах се је појавило мнење, да се деци мора предати у руке кратко „упутство“, које ће оно, што је „неопходно нужно“ из прописаних предмета, изложити црно на бело, и на, тај се начин у брзо развила веома, жива индустрија школских књига. У Пруској се та појава датира од „Општих наредаба“, које је г. 1872. издао министар Фалк; у Аустрији пак од шк. закона из г. 1869, и оних на основу тога закона изданих наредаба и наставних планова. Разлика је само у томе, што су у Аустрији ти учебници опширнији и потпунији, но у Пруској. У овој последњој, колико је мени познато, нема таквог дела, које у једној свесци не садржи све, што се за знањем жеднећој младежи оће да пружи. Пруска су упутства укупни учебници ва јестаственицу, физику, хемију, географију и историју света, у неколико и за науку о језику (са оним што уз њу иде), а изузетно и за геометрију, те су е тога ове књиге обично умерено опширне. У Аустрији су на против засебне књиге за сваки поједини од именованих предмета, и опет за сваку грану истог, тако, да су упутства ва јестаственицу, историју света и Физику, од по три свеске. И тако, кад неки отад има више деце, способне за школу, и кад свакоме од њих купи све прописане књиге, понићиће, мало по мало, читава мала библиотека. Ја сам тврдо убеђен, да су деци такве књиге само на терету, и да није

могуће да се у основној осморазредној