Учитељ
2 Ва
сад је почишћено. Но господин конзул, на- ' или још која по већим варошима, али по
чинио беше један виц, у место да посети шкоде, он је са господин начелником ишао по Пироту те куповао старе сабље. Али да је, којом срећом нашом конзул посетио школе, онда би у каквим белтиским новинама изашао какав чланак како су у Србији школе уређене и чисте, и ако се преко целе године и учитељи и ђаци гуше у нечистоћи и прашини,
Тако је од прилике и са немачким школама. Писац прича, како је један Швајцарад 1870 г. дошао био у Берлин, да проучи берлинске школе, јавио се школском старешини. Он у место да му покаже све школе и најбоље и најгоре, упути га у најбољу. „Кад видите само ову школу, онда, ће те имати правилан појам о свима осталим берлинским школама“ такво је упуство добио тај странац. Та се школо зове „Викторија !“ она је велика палата са 18 квласа и у њу долазе деца нејбогатији породица. Без сумње да је било много горих школа у Берлину, него што је та палата, и странац да би добио правилан појам о свима, требало му је све показати. Но кад није то намерно учињено, онда излази да заиста млоге шкоде у Берлину нису добре. Па кад се тако врда и крије право стање школа у престоници, а, да шта се може рећи 0 школама сеоским, о онима, које су неколико дана удаљене од престонице, које су по гудурама Р Писац је у првом чланку „стање немачког народног образовања“ врло лепо показао како су сеоске школе у доста жалосном стању. Учитељи су мало плаћени и због тога мученички живе; мноте школе и немају учитеља, велики број
учитеља нема довољне спреме за тај посао
школе су препуне ђацима и због малог броја учитеља, ђаци пролазе кроз школе ненаучивши ништа. Писац за ово наводи и цифре и године и места, за то ко хоће да се о томе боље упозна, нека прочита тај чланак.
Дакле право стање школа не износи се, него се све то од стране управе школске дотерује, да изгледа. што сјајније. Оно има по нека школа, и добра, као она у Берлину
'
#
једној или неколико школа, не може се ценити целокупно стање школа у целој земљи.
Сад би требало да се зна, какав су ре-.
зултат дале такве школе, колико су образовања унеле у народ. Узмимо ми само писменост, која сама за се не може бити ловољна, па да се човек може насвати образованим, онда и у том случају писац горњег чланка није задовољан. Ми смо сви читали, како се сматра да Немачка сразмерно има највише писмених људи. Али канда, по пишчевим речима и ту су извештаји извештачени. И ту је број увећан само да боље звони, да више пада у очи. Баш кад би се и хтело да Немачка има највише писмених људи, то није никакав доказ, да је школско образовање продрло у масу. Познати научњак Бокл, доказао је баш за овај случај, да у Немачкој, има више сујеверја него у Француској и Инглеској, које имају мање писмених људн.
Но да вадимо како стоји Немачка са том писменошћу и образованошћу народном, Обично се узима, да се при рекрутовању војника, дознаје процентност писмених људи у народу. Алч кад се узме на ум, како су они људи, којима је поверен овај посао при рекрутовању, и сами са врло малом спремом, и још кад се узме на ум, да ли се „одозго“ шацпће, како ће бележити, онда може сваки знати колико су верни ти статистички податци. Тако у год. 1887—88 нађено је, да од 100 регрута у провинцији Пруској само је 18,18 било без икаквог школског образовања. Овај број спао је после три године на 15, 88, а пооле 6 год. на 8. Но стање образовања није ту стало, него се по извештајима од 1846 г. кретало овако: 1846—49 од 100 регрута било је 9, 21 без икаквог образовања, две и три тодине доцније попео се број до 10, 4), а 10 година доцније стигао је до 17, 08. Већ из овога се види колико су истинити ови извештаји о броју образованих људи. Најпре број необразованиг опада, па онда, у место да и даље опада, он расте и достиже ступањ с ког је почео да опада. Осим тога Бредно је споменути да често та комисија,
газа 15 пениса
“ет
славе а часу. Раље