Учитељ

344

ке. — Саморадње,“ треба да се предаје системски, јер систем уређује мисли и ствара сталност.“

· „Саморадњом и сталним правцем мишљења, правцем, који приморава човека да подвргне критици сваку нову мисао, ствара се јака воља да се изврши оно што је у сагласности са његовим васпитним системом.“

„Човек се промисли, па онда живо рекне: „Баш ћу то да извршим.“ Ово вели с тога, што му се то допада, а допада му се за го, што је у том правцу васпитан, што се то саглашава с Њеровим карактером. 0. ~ >. =

ш Пажња.

„Замислимо пун дух престава. Замислимо још и то, да те преставе стоје свака за се, без икаквог реда, и да једна другу не познаје.

. Ево долази нова престава ! „Па шта је с тим“ одговарају старе преставе. „Ми неводимо рачуна нио нама самима, нити знамо једна за другу — а шта би још ти хтела '“

Нова престава улази у дух; заузима извесно место, које јој бш најмање приличи. Нити она води рачуна о коме, нити о њој ко. Интереса нема ни с једне ни с друге стране, а с тим ни воље да се нов гост прими, упозна и постави на заслужно место.“ “а

„Ове ово може се и друкчије казати, а учитељи и казују друкчије. Дете, рецимо, чита. Учитељ пита: „Шта си то читао %“ Дете ћути. «А што не пазиш за бога“ — А како ће да пази „кад нове преставе не познаје ни најмање; кад у његовој души нема усло-

ва да нове преставе могу бити примљене; кад нема воље за све то '“ „Кад је дух неуређен; кад једна мисао не изазива другу, кад једна друту апсолутно не познаје — онда, равуме се, не може бити ни воље, а с тим уједно ни пажње за оно што тек долази. Да буде пажње, треба да буде воље; а да буде воље, треба да буде саморадње и сталног правца мишљења.“ „Систем не трпи празнине. У ваљано васпитаног човека псиљичка је потреба да се празнина попуни. Он мора обратити пажњу на све оно што је у

стању да његов систем мишљења одр-

њи у делини и правилности. Дугим навикавањем у њега постане то нека врста потребе, и чим се појави неки недостатак, одма се у његовој души породе непријатна осећања“...... „Пажња постоји услед очекивања. Већином човек очекује оно што га интересује. Ако су новодошавше мисли сагласне са његовим очекивањем, онда се појављују пријатна осећања; у противном случају осећања су непријатна.“

„Јачи психички процеси изазивају и Физиолошке. (Ове то зависи од карактера престава, с једне стране оних што су већу духу, а с друге стране оних што улазе у дух. Дакле кроз пажњу преставе утичу на човека и физиолошки.“

„Ово се може доказати примерима из школе. Учитељ прича, рецимо, о каквом боју. Деца слушају а Физиономија, им се мења. Манири сљедују за манирима. Час се на лицу покажу знаци петомине, час знаци љутње; час се покаже бледило, час руменило, час дивљење, час знаци радости, час знаци жалости и т. д. По неки пут се кожа најежи, коса накостреши, тело уздркти и ускомеша,“