Учитељ

345

љиљикииатмами ме

„Манири су израз душевног стања. Да ли мој ђак разуме оно што му се говори или оно што чита познајем по

томе да ли то све утиче што на њега | Ако се нај а с тим уједно ни разумевања.“ лицу мога ђака, рецимо при читању, |

Психички И ФИЗИОЛОШКИ.

показују извесни манири, ја сам сигуран да је логично читање ту. Ако лице остаје чврсто као стена, без икаквих знакова, сигуран сам да нема пажње,

(СВРШИЋЕ СЕ.)

Нешто о дисциплини.

Уа

МА

(СВРШЕТАК.).

Свршивши укратко о условима дисциплине и њеном вршиоцу — учитељу, прелазим на практичну примену дисциплине у школи.

Као ми је што нисам више годишњи учитељ, те да би имао више искуства о прак-

тичној дисциплини; али ипак ћу прогово-

рити коју, како ја вршим и одржавам дисциплину. _У почетку школске године, чим децу примим у други разред, призивам једног по једног 6 столу и питам их: Како ти је име2 Кога имаш» Како ти је име оцу, мајци и т. д.2 Код кога си учитеља учио 2 и т. д. Тако радим са сваким ђаком.

(Шри овом испитивању и разговору може се увидити у неколико какав је који ђак.)

Пошто с овим свршим, онда им одредим места у скамијама напомињући: видите, децо, да табла стоји на оном месту (показујући руком), ето овде, слика на дувару и т. д. дахле свака ствар има своје место, па и ви треба да знате где ће који седети ; кад би хтео да седи куд који хоће, онда неби било реда.

Ево ја ћу вам казати где ће који седе- |

ти. Почем ви сви нисте подједнако велики: то сви мањи одвојте се на једну страну, а ви већи опет на другу. Пошто сам их овако одвојио, то све мање поставим у прве клупе, а веће у последње.

Ово чиним зато, што онда при предавању имам преглед свију ђака.

При овом размештају поставим по крајевима све боље и боље ђаке (по списку

учитеља млађег разреда, а и по величини ђака). Пошто сам ово урадио, ја им онда, дам потпуну слободу за једно месец дана. Ово чиним зато, да би што боље испитао нарави дечије (ђачке).

Најбоље се пак могу испитивати нарави ђачке при изласку у поља — у шетњу. да то ја често изводим првог месеца децу у поље — у шетњу, и тада, када се она играју, прибележим : ко је од њих веселе а во невеселе нарави; ко је од њих стидљив а ко безобразан; ко хитар а ко ли лењ. Ове ове прибелешке помажу ми доцније при даљем мом раду. Но ова шетња помаже ми доцније и као срество дисциплине. Ево примера, за то: Лане имадох једног ђака врло немирног, тако, да ми никакова прописана, срества дисциплинска не помогоше. У тој мојој вељој невољи дође и пролеће. Ја опет почнем да изводим деду у поље. Намислим да га казним тиме, што га не изведох једног дана у поље. Доиста ова казна ми поможе, и оно дете, које не хте да пусти сузу па га ви ма чиме казнили, поче сада да плаче, и да ме моли: ди више никад неће бити немиран. Ја му не поверујем, већ га задржим до 5 сати у школи. Доц-. није, кад год је био немиран, ја сам му претио поменутом казном, и он се је умиривао. Дакле ова ми казна поможе, да то дете сангвиничне (веселе) нарави поправим а доцније постаде врло мирно.

За време овог испитивања нарави ђачке, не треба одпочињати рад из другог разре-