Учитељ

362

гранчице, а код корена коренове осиле И ожсилице. На корену не рађа ништа, и нема, никаква лишћа, као код хруне. Коренове жиле п жилиме нису онако велике као гране и гранчице, него много мање. Оне и морају бити мање, јер им је тешко да продиру тврду земљу и расту , а гранама је лако горе, јер оне готово немају сметње

никакве (ваздух је слаба сметња). — Про-.

питивање. Ране ли се биљке, и како се ране. Шта ће бити са човеком или каквом животињом, кад им неби дали ништа да једу 2 Све се биљке ране, јер да се не ране не би могле расти ни родити. Кад која нема ране, она мора да угине, осуши се, као год што цркавају од глади животиње. — Биљке се ране из земље. Оне немају зуба као људи и животиње да једу (жваћу). Оне се и не ране онаком раном као људи и животиње, него сисају неки сок, који постаје од минерала (камења) у земљи и то им је рана. Ево како то бива: Ви сте видели шећер. Кад га метете у воду, он се у води раствори, не стане оног грумена, јер се он претвори у неки сок, који је у води. Исто тако бива и са раном биљчином. У земљи има доста влаге |водеј па кад какав минерал дође у ту влагу, он се раствори као шећер у води и претвори се у сок, који биљка сиса. Сисање опет бива овако : Шро_ бајте, ако нисте пробали, па замочите само врх парчета артије или шећера у воду. Ви сте замочили само врх, а оно после сама вода отишла до половине парчета, а ако онај врх дуже држите у води, вода се пење полако и цело парче окваси. Налик на то бива са соком, што га биљке сисају и ране се. Сок се налази око коренови жилица ; жилице са додирују са соком и сок полако иде кроз жилице — као оно вода кроз шећер: иде све даље у коренове жиле, па стабло, па гране, па гранчице и напослетку у лишће и плод. Тако се биљке ране. Пропитивање. Пошто се о овоме пропитају деца, мо· гла би се после нека друкчија (као нова) питања постављати, којима би сетишло на

то да се што тачније појам о рањењу биљака добије, н. пр. Шта би било да биљку изичупамо из земље, па да је оставимо горе 2 За што би се осушила [Ово поредити са тим као ко нема шта да јелеј Шта би било са биљком да јој исечемо корен и коренове жилице, па да је онако забсдемо у земљу“ За што би се осушила (Ово поредити са. јаком повредом уста — управо уништењем — и желуцај. Кад се дрво по стаблу пресече угине. Од куда тог да ли из ког краја (половине) може изнићи, избити као нова ц из кога 2 Која половина са свим свакада пропадне Да ли баш свакада из оне друге половине може постати као нова биљка 2 [Ово поредити са недостацима и болешћу код људи н животиња |. Даље 320Дно је поредити рашћење детета од ране и рашћење |напредовањеј биљке од своје ране, сокова.

Дишу ли биљке и чиме дишу.

Видели смо да се биљке ране и расту. Што се год рани и расте — то је нешто живо. Биљке су жива створења, истина, њихов живот није као живот животињски, али су опет живи створови. Што се год у живо рачуна (све што је живо) мора да дише. — Камење се не рани, не расте и не плоди се .-- с тога се камење рачуна у мртве ствари, |предмеге,/ телај и камење не дише, јер нема ничега, чиме ба дисалдо, а биљке и животиње — жива су тела, јер се ране, расту, плоде се и дишу.

Да биљке одиста дишу учени су људи пробали овако : Метули су биљку (у саксији) под стаклено звоно и извукли са машином (поредити са шмрком или чим другим, што се буде на руди имало) сав ваздужг. После неког времена биљка је угинула, осушила се, јер није имала ваздуха да дише, Кад би ко човеку затворио нос и уста, па не би дао да дише ваздух, омах би умро. Исто је тако и са биљкама. Чим немају вездуха, да дишу оне се осуше и угину.

Биљке дишу лишћем. Њима је лишће, што је нама плућа (бела џигерпца са, срцем). Да је то тако можете видети у пролеће. Кад у пролеће има пуно гусеница на једном дрвету, оне поједу сав лист с њега.