Учитељ

961

љубитиг Ако можеш онда не љубиш ни себе, а такове жене нису достојне да се назову ни животињама, а још најмање човеком. Очеви и ви људи од знања, притичите саветима противу заблуда, које стају на пут развитку деце. Деца, то су будући чланови друштва, и још бедем пашему животу од смрти, када постанемо седе власи. Снага, ће нас издати, а неће нас тада чувати. Ако нас не чувају ти нови људи, ко је томе кривр Ми, и опет велим ми, и нико више. Ако је задесила које јединче несрећа непажње његове матере, или несрећа која проистиче од несаветовања матере и оца

— ако је се које разболело, то се озбиљ- !

но постарајте за њ! Не само за болест од назеба, но и у опште. Не дајте да хвата корена у детету ни једна бољка, лечите је одма у зачетку. Истина и овди треба материјалних жртава, или ако не то, а оно не може се наћи чове:, који ће дати савета. Знамо то, али ипак ако се може недајте да са зачне ниједна слабост, а ако се зачне лечите је у почетку. Ако се може велим, а ако се неможер Ни сам незнам да одговорим на ово... . најбоље смрт нека носи са овим речма пропраћеним уздисима: настаће лепша будућност, али и преко свега овога енерђија нека, избије на среду.

(НАСТАВИЋЕ СЕ.)

0 биљу у опште.

(предавање за основну школу)

~

Кад смо говорили о човеку п животињама, казали смо, како од детета постане човек, како живи и расте, док не постане старад. (0 животињама смо казали опет, како се неке живе рађају, а неке се излегу из јаја како се која животиња рани и расте и како које живе. — Сад ћу вам говорити о биљу. Нађите сваки по једну биљку — Какву си ти нашао; а тиг

Биљке немају главе, руку и ногу као човек. Оне немају трбуха нити желуца са, цревима, немају плућа са срцем као у многих и многих животиња, нити имају каквих костију. Оне не виде ништа, не могу ни

ла миришу ; не знају, кад су гладне и же- |

дне (не осећају), не чују ништа и немају никаквог гласа. [Запитати децу за што не виде, не чују и т. д. То треба довести у свезу са чулима]. Биљке не могу да иду по земљи као животиње, јер немају своје воље и ногу. Оне морају бити свагда на једном месту у земљи (кореном везане за, земљу), а док су младе, у пролеће, можемо их с једног места, пресађивати на, друго.

|

Неке животиње могу да буду доста разумне, могу да мисле по нешто, а биљке на против ништа не могу, ни једна, да мисле, јер ни једна нема мозга (са тим се мисли).

„Делови биљчини. — Ви све видели крушку, јабуку, кајсију, и т. д. Биљка се сва не можа видети, док је не ископамо. Ми видимо само стабло, гране, гранчице, љишће и плод (место плода у пролеће цвет). Стабло је оно од земље, па све до грана. |Најзгодније је да се оде каквом дрвету, кад се стане о овоме говоритиј. Гране и гранчице на којима је лист и плод (или цвет) то се све зова" круна. |Треба сваки део показати : грану, гранчицу и т1. Д.]

Оно што је у земљи и што ми не видимо, док биљку не ископамо, зове се корен. Ако сте гледали ископану биљку, |у сели-

"ма је згодно да се која у шуми ископа и

донесе], корен је налик на круну. Као што круна има пуно грана и гранчица, исто тако и корен доле има пуна грана и гранчица — само се код корена ови делови зову друкчије. Код круне се зову гране и