Учитељ

прљају. И мати је дужна, да их готово сваког трећег дана или недеље џере. Ово што је опрала изнесе на поље да се суши. За сушење згодно је на пољу преко лета и то кад је лепо време, а преко зиме и ако се суше на пољу, то се ипак не могу са свим осушити. Суво треба. Е па шта раде у таким случајима матерер Узму то што су опрале па поређају на ужету у соби. Сва она вода што је у тим хаљинама испари се, те тако онај ваздух буде пун оне паре. Да ли је добро у таковој соби» Не, и јадно дете осуђено је да га дише и дању и ноћу. Осим овога соба у којој дете спава и иначе је пуна смрада. Оно што се ручало оставило се је у соби; ципеле и опанци, — пуне смрада и мокроте такође су у соби. Вуруна пак и сувише врућа, па се све то успарило, расмрдело, а дете гута. Јадна његова крв, шта ли пати, а шта пате она њежна плућа» Све је то жалосно 2 .... Ви људи, који увиђате ово, продирите саветима, и тиме изјурујте бар ово. . . . То се бар може.

Често се дешава да дете лође изван свора нормалног стања. Постане по кад што слабо. Ове слабости има које су својствене извесним ступњима развитка, а има их и таквих, који поничу из извесних непажња, матере. Међу слабостима које поничу из непажња матере долази својим честим појавом и болест, која је позната под именом „назеб“. Џо чему се познаје ова 60лестр Ми по овом питању не можемо рећи ништа, пошто је то ствар стручних лица, у медицини. Главно је то за нас, да, ја назеб честа дечија болест, а међу тим да је опасна, и да треба од ње децу чувати.

Ова слабост има, две периоде према узроцима, који је изазивљу. Једна је периода кад дете још није на својим ногама, и кад му је мати својом непажњом навлачи, а друга је онда, кад дете ступи на своје ноге и у неколико га заинтересује спољни свет и оно по њему почне јуричкати. Да речемо најпре по првој па тада по другој периоди.

Има оваких случајева. Мати је окупала дете, па га после онако гола метула на

промају, или окупала га, па га метула да, спава на место де је такође промаја или ако не то, а оно у зиму прегреје собу. Сва ова прегрејаност, на оним малим обрашчићима истерала капљице зноја, а несрећна мати отвори неком потребом врата, па их не затвори мало подуже и тако наједаред се охлади онај ваздух у соби. Шта из оваких случајева излазир Болест, која је позната под речи назеб. Дете се поболе, а матере пак незнају од чега болује. Стручна чосека у томе не позивљу, почну да та обасипљу млогим саветима врача и тако или дете пропадне, или ако не пропадне, а оно та слабост прати га кроз цео живот, као што оне пеге прате једнако месец.

Овим начином, што горе рекосмо, кад

назебе дете, то је учињено непажњом матере. Има и ових случајева назеба, који се дешавају код детета, које је, као што рекосмо, на својим ногама. Подватимо се, које дете с децом у игри, ту се све изнурило и тако знојаво легне на влажној земљи или на влажној трави, иди ако не то, а оно онако знојаво дође па се напије хладне воде. После овога наступа одма болест назеба.

За случајеве прве периоде одговорна, је мати, а за елучејеве друге периоде такође. Истина таково што се деси често зато, што се не зна да је то опасно, или и ако се зна, а оно тешки положај материјални и рђава материјална спрема у друштву учине ч0века немарним и необазривим. За прво у колико је одговорна мати у толико они дрвени људи на селу или вароши, што својим саветима неће да притеку у помоћ, а за други случај не може се никакво правдати овим: „па таке су прилике“. Ово није никако оправдано. Свако дете ваља да је на вази живота с мајком својом на подједнакој мери. Прилике ако су чиниле заборавнос, онда то је припомогла себичност, већа жеља за свој живот, но за живот свога детета. Жалосне су оне мајке, које на, олтар смрти прилажу своје јединче за љубав свога живота. Дете је твоје твоја крв

| и твоје месо мајко, е па можеш ли га не

5 4 | 4 | -

а ава са езавањнане 19 и дано Ка бас с ас јео

деда

И А А

Па ои Звао аква кајо а малатаце а АВА Е АЊА аса лас.

ас ес ткл