Учитељ

се, у овом случају, игра, да, се искључи из | љује неповерење председнику, за то је да

чланства. се то одређивање њему остави.

Јаша Томић. Што је правилима дато| Јаша Т. Да се ово одређивање остави то не требе да се одузима „пословником“. | скупштини.

(Вичу : доста је говорено.) П. Никетић. Слаже се с предговорником,

Председник. Скупштина, је довољно оба- | Зли признаје да ту има тешкоћа због оскувештена. Они, којн су за преддог гл. од- | дице времена. бора да седе; а који су за Никетићев — Н. Поповић. Председништво не треба ово да устану. —- Већина седи. да сматра као изјаву неповерења, јер се Чита се чл. 3. — Пошто одређени члан гл. | 080 чини с тога, што се дешава да се у одбора отвори скупштину, под његовим пред- почетку за решавање износе ситнице, н седништвом скупштина ће изабрати себи 7Т9Ме се замори скупштина до важнијих једног предеедника, једног потиредседвика, ствари. | четири деловође и два одбора — извештај- М. Јовић. Скупштини је незтодно да од=

5 КЕ ни и контролни — у сваком по пет чланова. ређује дневни ред: Плашње не треба да — Прима. се. буде по што постоји одбор за реферисање

о. појединим предлозима. Чл. 4. — По што се избере потребно ча- и: | -Е КЕ Ва . Марковић. Нем авни сништво, скупштина ће коначно утврдити ПРЕ Ј А ~

в о ити поверење, у слуред свога рада на идућим састанцима. Тиме о злоупотреби“ Ра 8 се завршује први састанак чајевима потреба треба да огласи извесне

ствари за хитне. Ово треба да је допуна овом члану. 5 М. Јовић. Стилизује чл. 4. „По што скупД. Марковић. Да се измени овако: „Дне- | штина избере своје часништво скупштина, вни ред на скупштини одређује председник, | ће продужити свој рад. А дневни ред ода и скупштина кад нађе за нужно“. ређиваће председник у договору са извеК. Таушановић. Скупштина, треба да зна | штајним одбором. Ну и скупштина ће моћи све шта је за рад спремљево па да може | у важним приликама одредити дневни ред.“

" М Велицки тражи да се чл. 4. друкчије стилизује,

одређивати дневни ред. Ово треба за то Председник. Прима ли скупштина ову уредити да се, као што има случајева, не | стилизацијуг — Прима. деси „кике“. | _ Наста '/, сах. одмора.

Д. Марковић сматра да се овим изјав- (НАСТАВИЋЕ СЕ.)

И о > -_---_

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

Писпа о кући и школи, намењена ро- | спитавање дететар — После овога прећи дитељима. Написао Јоксим От. Марковић, | ћемо на навикавање, околину, добро % зло учитељ. Београд. Парна штампи задр. штампи. — право и неправо, п на послушност, јер раденика 18838 год. цена 60 дин. п. је такав распореди у књизи.

1) Доиста мноти родитељи држе да васпитавање деце почиње тек онога доба кад дете дорасте за школу — од 7 год. Међутим зна се да васпитавање детега мора да У овом оделку говорићемо о домаћем отпочне још од првога дана рођења, као васпитању. Шроговорићемо и ми најпре о што и писац вели. Но код нас, за прво питању : кад и где треба да започне ва- . доба нашег ослобођења, мадо је ко и ми-

(НАСТАВАК.)

ЊЕ