Учитељ

МУ на

3 таква дела, а Флорида и Уисконсин по 4. По један такав део добиле су онда, кад су биле још територије (Т. ј. кад су имале мање од 2,000 становника), а остали су им делови били дати, кад су постале државе.

1806-те године скупштина је учинила особита пожртвовања за васпитање мирних индиских племена, за одржање њихове трговине и индустрије, оделивши за то знатан део индијске тераторије. Од 1306—1870 године за ту цељ утрошила је савезна влада 8.000.000 долара")

1886-те године у државној благајници савева (једини појав у држ. Финансијама) остала је не утрошена сума новаца од 15 милиона долара. Окупштина је наредила, да се распореди та сума између држава сразмерно насељењу, а као. зајам за аародну просвету. Готово све државе обратиле су ту суму новаца у постојани школски Фонд. овци, дати државама у виду безрочнога зајма, преобратили су у неприкосновену својину школа. Сасвим је појмљиво, да скупштина после није ни мислила да што спомиње о враћању тих новаца у савезну благајницу. [Тај се Фонд сад зове: Оплед збафез Реровеа #ипда].

1841-те године 16 држава |Албама, Арканзас, Калифорнија, Флорида, Илиној, Ајова, Канзас, Луизијана, Мичиган, Минезота, Мисисипи, Мисури, Небраска, Невада, Орегон и Уисконсин| добиле су свака по 2500.000 акра земље с тим, да се новци од продаје тих земаља и дохотци са њих употребе на школе.

5 Један долар = 4.0810 динара.

Окушиштинским актима у 1849, 1850 и 1860 години било је одвојено за, школ-

| ске потребе више од 62. милиона акра ошитих земаља државама: Алабами, Арканзасу, Калифорнији, Флориди, Илиноју, Индијани, Ајови, Лујизијан, Мичигану, Минезоти, Мисивипи , Мисури, Охају и Уисконсину.

На тај начин скупштина је од 1785 1862 године жртвовали готово сто четридесет милиона акра земље за народно образовање. Чинећи та пожртвовања, скупштина се досада изражава| да нејасно — за „развиће школа и | оснивање школа и универзитета,“

Од 1862-те године скупштина је чинила пожртвовања под извесним условима. 1862-те године скупштина је дала, од општих земаља свакој држави по 30.000 акра на сваког преставника · државе у „бушитини |свака држава има у скупштини по 2. сенатора и на сваких 185000 становника по |. скупштинара|. То је давање било већ под извесним условима. У званичном скупштинском акту прво се говори, да те земље морају састављати постојани Фонд за издржавање најмање једног колежа, у којима се морају предавати осим класика и друге науке, војна тактика знања потребна за агрикултуру и механичке вештине. — Земље, жртвоване тим законима, износе 9.510.000 акра.

Нећемо овде више да спомињемо више малих свакогодишњих пожртвовања, која је счушитина учинила у земљама и новцу. Но општа сука неприкосновеног школског Фонда, по извештају Вигеап ог едисаћоп за 1876 годину износи : а) 95.737.000 акра земље и 6) 4#7.785.000 долара у новцу.