Учитељ

„Овде има три мисли, и све су три позитивне. Главна је мисао: „хоћу да нутујем“, а остале две споредне су. Споредне мисли допуњују главну, и налаве се у истој закључене. Ако основна мисао доиста зависи само од прве две споредне, а не од више, онда закључак мора бити позитиван, и у место да се каже: „здрав сам, имам срестава, хоћу да путујем“, може да се каже само главна мисао: „Хоћу да путујем“. У овом случају: „хоћу“ је " Фактички, јер је оно основано на, испуњена два (овде их више нема) услова: „Здрав сам“ и „имам новаца“.

„Пример за негативан резултат :

„Болестан сам,

Неман срестава,

Нећу да путујем.“

„Ово се може преставити и као позитивно, али са негативним знадима.

— Здрав сам,

— Имам срестава

— Хоћу да путујем.

Ту је: а+в=е< или

—а—в==е

„Овде су обе споредне преставе негативне, и по томе је и резултат негативан. Престава: „хоћу да путујем“ зависи од прве две. Она је главна, али ни једна споредна није у њој закључена. О тога правилан резултат и мора бити : „Нећу да путујем“.

„Пример за позитивно негативан резултат :

Имам срестава,

Болестан сам

Хоћу да путујем.

Или: Имам срестава

== Здрав сам

— Хоћу да путујем.

„Главна, је мисао овде: „хоћу да пу-

тујем“, но у њој нису закључене обе споредне. Да главна мисао може бити чисто позитивна, потребно је да обе спорадне мисли буду у њој закључене; а да главна мисао буде чисто негативна, потребно је да обе споредне нису у њој закључене. Овде је нешто средње, и с тога је она двојаког карактера : позитивног и негативног. Ако је први услов јачи, резултат ће бити позитиван, а ако је други јачи — резултат ће бити негативан. Према томе је:

А ов ЊВ е

„Ако има више престава а разних, резултат је час позитиван, час негативан, како кад буду преставе надвлађивале. На пр. ј

Зове ме пријатељ,

Рђаво је време.

Немам срестава,

одрав сам,

;

Или: Зове ме пријатељ,

— Добро је време,

— Имам срестава,

Здрав сам

Разултат = Ићи ђу.

Ако негативне преставе буду јаче, резултат ће бити негативан, а, ако позитивне — резултат ће бити позитиван.“

„Истина је закључена у чисто позитивном и чисто негативном резултату. У резултату позитивно-негативном 8авључена је и истина и обмана. У овом последњем случају вели се да је човек обмануо кад обећа нешто да изврши позитивно или негативно, а у ствари учини контра. Обмана је увек кад ч0век изврши нешто контра резултату, који би по самој природи ствари треОало да изађе а аб

а а А. с --

3 4 3