Учитељ

388

отмица, смрт, вод, који је само ради кињења. И кад родитељ сматра школу као такову установу у коју неће баш он ићи, онда како је може замишљати ђак, кад се сети да мора у њој неко извесно време провести. Поред тога што родитељи у говору износе школу као неку ђачку мучионицу, још увеличавају одвратност ђаза од ње и својим понашањем. Кад Влах води ђака у школу он већ од куће пође жалостан, са честим уздисајима, натмуреним лицем и снужденим и лаганим ходом, погледајући на свога ђака и чешће уздишући. Кад дође пред капију школску, он јави ђаку да је то школа, и ухвати га за руку. А ђака је већ плашња толико изнурила, да једва иде и тек што није пустио сузе, па се устеже да иде у школу, али га отац доватио за руку и тегли. А ово теглење знак је да ђак неће у школу или да треба да плаче. ЏШриближујући се ближе школи родитељ вуче ђака и погледа школу попреко, а ђак гледа у оца и посматра га па следује његовим покретима. Учитељу називље бога, испушта дубок уздах и паузира. О! колико је мржње у његовоме срцу!! А колико ли је мр-

насиље“ дакле као за- |

| | |

жње у ђака % Оволика и овака: Бак плаче, бежи од школе други трећи дан, неће да пази, неће да чита, пише, ни рачуна, — неће да учи. То му је одјек срца његова, то је задовољство оду и ђаку. Обоје чекају рок; обоје мисле да не треба учити, јер је то мука, но треба, седети и чекати да изађу три године. Ја нисам нигде видео оволику равнодушност. Вас дуги дан ће ђак седети безпослен, а неће узети вњигу да учи. Ако учитељ рекне и надзирава он ће учити, а чим одмакне он ће престати. Креда, сунђер и табла целога су дана на миру. Ни један, ама баш ни један да ради што.

Никојим се начином неможе разбудити воља за науком. Приповетке и песме их не занимају: прве су у духу српском, а друге су им непознате. Непознате с тога, што незнају за стару славу и јунаштво наших старих јунава, а и нарав им није за то пошто су већином меланхолични. Песама на глас немају млого, већ врло мало; оне се певају само : „када винце уиђе у лице“. Свуда по другим местима иду ћутећи. С тешком муком се могу деца научити некој народној песми; али им то

не даје воље на учење. (СВРШИЋЕ СЕ).

-<>-е————————————

Народна просвета у задружним државама северне Америке,

од

ве. Миропољског.

УП Намештај школских соба О овоме је вредмету на свима језицима писано тако много и он је тако

добро проучен, да ћемо ми овде навести оно што је најглавније односно намештаја америчких школских соба, 0слањајући се главно на лична испити-