Учитељ

46

млого већа, па је била царевина. Осим цара, Срби су онда имали и друге старешине, које су се звале војводе.

И овде у Прокупљу живео је један стари војвода уг- Богдан. Он је био старешина — војвода у Прокупљу и око Прокупља. Онда овде на Исару био је град, где је седела војска. Данас се само познаје да је ту био град, јер то је било одавно, па се порушило, а и Турци су за ипат кварили и рушили оне зидине. Прича се да је Југ-Богдан тај град зидао. Прича се да је он зидао и ону дрквушто је онде испод Исара. И њу су Турци после покварили и разрушили. Ову садању цркву нису могли да разруше, јер је ограђена зидом па Срби чували; а и она је врло стара, и она је зидина одава, тад кал је ово била српска држава. Прича се још да је тај Југ-Богдан имао девет синова, и сви су били добри људи и добри јунаци. —

Пропитивање

Тад, кад је овде живео Југ-Богдан, у овом окруту живеле су још неке старешине и војводе. Тамо негде око Бањске живео је један војвода, Стратинић Бан. Око Косанице негде живео је војвода Иван Косанчић, а овуда поред Топлице негде живео је војвода Милан Топлица. Ге зна се баш где су биле њине куће, где су живели али тек туда негде око Бањске Косаончце и Топлице. Зато су и звали Изана-Косанчић, а Милана - Топлица. Иван и Милан били су побратими. А имали су и још једног побратима Милоша Обплића. (Што су побратими 2) Сви троица били су доби јунаци. — Кад су ови јунаци овде живели онда је у Србији био цар Лазар.

Да вам причам сад нешто отим јунацима. Кад су Турци хтели да отму од Срба, ове земље, они крену велику војску и пођу право у Србију. Тамо иза нашег опруга ин иза врањског окр. у Турској има једно велико поље, што се зове Косово. Турски цар (било му је име Мурат) ишао је с војском право у Србију, па дошао на Косово. Ср.

пеки цар Лазар, кад чује да је дошла ве-.

лика турска војска на косово, и он се спреми да се брани. Скупи своју војску и пође

ва Косово. На Косово стигтве баш у очи Видов-дана, а то је лети баш пред Петровдан неколико дана пре. Турска војска била је велика, а била је велика и српска. У српској војспи био је цар Лазар, па стари Југ-Богдан, па његови синови, после Милош Обилић, Иван, Милан, Бановић Страхиња. и још млоге војводе и старешине. Сваки је имао своју војску и сви су се спремали за бој с Турцима. —

Пропитивање.

Обадве војске спремале су се да се ударед у јутру на Видов-дав. — Ноћу у очи Видов-дана Милош, Милан и Иван договоре се да отиду у турски логор и да убију турског цара. На Видов-дан рано у јуару они пођу право у турски логор; а нису никоме казали куда ће, нити их је ко видео кад су отишли. Кад су дошли ДО турске страже, они кажу да иду тур ском цару, да му се предаду; неће наше да слушају цара Лазара, него оће Мурата, Турци се обрадују и пусте их код цара. Кад су ишли код лара Мурата он им пружи ногу да га пољубе. Милош онда тргно нож и Мурата распори.

Кад су тако распорили Мурата, они узјашу на коње, почну да бегају натраг у српску војску. Али Турци, кад су чули да им је погинуо цар, потрче да увате ту троицу. што им убише цара. Опколе их па оће да их ухвате живе. Они су се бранили, али нису могли да се одбране. Турци прво убију Милана и Ивана, па после Милоша увате живог вежу га и одведу у своју војску.

После се ударе обадве војске и цео дан су се биле, а није се знало која је јача. Час Срби надбију Турке, час опет Турци (рбе, тако целог дана. Људи су једнако гинули и од једне и од друге стране. Најпосле погинуше Југ-Богдан м његови синови, па Бановић Страхиња и млоте војводе. Пред вече Турци надјачају Србе. И цара Лазара увате живог, њега одведу у своју војску, тамо где је био и Милош, па их после обоицу погубе — одеку им главе.

Кад су Турци надјачали Србе на Косову, после је српска држава ослабела. После су | ђе Турци покорили и тада су покорене и

' |