Учитељ

Ну да видимо шта вам је још на путу : „Много отежава наставу и дивљина деце, суровост, простота — необразовање“ („Учитељ“ бр. 4. стр. 62 стви. 3 год 1883.)

Гле те молим вас ! а требају ли лекара здрави или болесни '>)

Лако је, господине мој, учитељевати у Београду са полу спремном децом у је-

#) Види 8 Јеванђ, по Луци глава 5 стих 81

Васпитавање деце

423

дним разредом, па апелујући па пети це при чаши хладна пива критиковати спрему сеоских учитеља који морају да знају — бар се тражи — од 2з до... . . ја не знам краја. Али тако је то, господине мој да би неко рахатније живео и парипа по утрвеном путу „башкарио“ мора се неко тла-

ж ЧИТИ ) (НАСТАВИЋЕ СЕ.)

„) Види: Га Фгапсе Шће раг С. Рестопиз р. | 148 и 147.

у родитељској кући.

~

(НАСТАВАК.)

Данас се брак не сматра никако као резултат услова друштвенога опстанка. Данас се брак сматра као твориоц идола покварене љубави или идола ћивтанских интереса. Овакови брак, да ли ствара какве тешкоће васпитању духа. дечијег, док ова нису у школир Свака женска проведе свој век на кинђурењу или у опште удешава, себе тако, како ће постати што више роб покзарене љубави свога вереника или ћивтинских интереса. Ово пак ствара две озбиљне препреке васеитању луха дечијег у родитељској кући. Једна је та, што овако васпатана мајка у клицу удара и убија оно што захтева добро васпитање. Ово је без сумње свакоме познато, и зато нећемо ла га даље гранамо. Друго пак је ово: може ли кинђурење, да се сложи са правом свести% Никако. Ако постоји кинђурење, то не може постојати здрава свест, а ако постоји здрава свест не може кинђурење. Кинђурење у данашњем друштву може се слободно рећи да је услов добре будућности сваке женске. Ово. „добро ..... 4 разуме се узимљемо у смислу у коме се данас узимље. Е сада да се питамо и ако није тешко, да се добије оао знање, које

се наћи код наших матера 5 И може и не, али правило је да се неможе наћи.

Сва лакоћа духовног васпитања деце у родитељској кући пуца под теретима, које ствара положај женскиња или боље рећи матере. Тешкоће, које и иначе по природи тога васпитања постоје, постају положајем наших матера јаче и видније избијају на површину. Тако ове тешкоће избијају на површину, да иоле ватрена човека могу довести у размишљавање дотле, да на ово питање „може ли се васпитати дух детета у родитељској кући 2“ одговори са овом речи : никада.

Ова реч „никада“ била би по све оправдана и код ладног посматрача, који изводи закључке на основу очитих Факта и на основу чвршћијих хипотеза, само да није овај закон у природи; ако неко од потребнијих услова за развитак ма чега не постоји, осуствује у развитку то „ма чега“ то се та празнина попуњује оним условима, који не осуствују. Истина ово попуњавање није таково, да се не познаје. Оно што је потребно, потребно је, а ако се та потреба попуни то се ипак познаје. Оно

„ма чега“ долази до врхунца свога разви-

је потребно за васпитање духа, може ли | тка, али рамајући. Исто овако осуство спо-

анале

Бе оваа а а

| 1