Учитељ
442
тако исто зове. Манастир је леп, и био је
још лепши док нису Турци били освојили |
Србију — па почели све манастирс да кваг ре па су и Манасију доста оштетили. Град код манастира. саградио је да би се колико толико могао сачувати од Турака, који се онда много силилН.
Близу реке Росаве, у селу Грабовцу родио се чувени војвода ресавски Стевам Синђелић. Синђелић се у тише бојева борио као велики јунак, али најуначније се он показао у битци на Каменици близу Ниша. Ево како је било:
Турци пођу са врдо великом војском од југа на Србију и право ударе на шанац који је био на Каменици. У шанцу било је три хиљаде Срба. којимаа је заповедао Стеван Синђелић. Турци почну јуришати на шанац. Срби су се јуначки бранили, али ви могаше Турке одбити јер их је било неколико пута мање од Турака. Турци већ почеше ускакати у шанац и хватати се у коштац са Србима. И Синђелић се јун _чки борио но кад је видео да су Турци јачи од Срба, кад је видео да ће Турци све Србе побити и неке и живе похватати намнесли да се не да Турцима ни жив ни мртав. Сиђе голе у шанац где је барут стајао опали из пиштоља у барут, барут се упали и сав шанац заједно са Србима и Турцима разнесе у ваздух. Ето тако је свршио Синђелаћ са својим јунацима, Србима, који су били у шанцу. То је било пре 76 год (1809. — Мртве главе -- српске Турци после покупе и неправе од њих једну кулу, која се зове Ћеле кула.
Раваница, извире близу манастира Раванице ова је река много мања од Ресаве: треба да се иде до 8 сата па да се од извора дође до утока. Тече на запад и утиче у Мораву с десно стране.
Базу извора ове реке јеоте манастир Раваница, што је саградио кнез Лазар. Ево како причају да је подигао тај манастар:
Једном дође цар Лазару царица Милица.
невесела. Лазар пита што је невесела, а она му каже, како су сви цареви и кра-
љеви српски, који су били пре њега, оста-
вили спомен, Га их се после сваки сећа, а он — Лазар — још није тако што учинио. Лазар онда хоће да гради цркву, па зове на збор знатне старешине и вели им:
Хоћу да саградим пркву у крај воде Раванице „Ударићу темељ од олова,
Па ћу дркви саградити платна, Саградећу од сребра бијела, Покрићу је жеженијем златом, Подниазати ситнијим бисером Полунити драгијем каменом.“
Сви који су били на сабору одобрили су Лазару то, само је један ћутао. То је био Милош Обилић. Лазар га упита што о: ништа не говори, а Милош му рече, да је то врло добро што ће да гради цркву себи задужбину, али није добро то што хоће да дуварове подиже од сребра и да покрије златом, јер, вели, Турци могу заузети Орбију, узети и пркву разрушити. Нето, ако оћеш да ти црква дуговечна буде:
„Да копамо мермера камена, Да градимо цреву од камена. И Турци ће царство предузети, И наше ће задужбине служит. Од вијека до суда божјега“
Лазар сагради пркву тако како му Милош саветовео, но опет доста, изнутра ис-
китио златом. — Ето тако причају да је.
саграђен манастир Раваница. Кад је Лазар погинуо на Косову, његово су тело најпре донели у Раваницу и саранили. Додније пренесу га у Аустрију, и где се налази у манастиру Раваници (новој) у Срему. Црница, извире из подгорачких планина, тече на запад и код варошаце Параћина утиче у в. Мораву с десне стране. Ова је река мања од Ресаве, али је већа од Раванице. У тој реци много вуне испирају, јер веле, да је за то врло добра та вода. прропитивање.
У ћуприском округу окружна је варош Ћуприја, Она је онде где утиче Раваница у Мораву. Ћуприја. није велика варош долази међу мале вароши у Србији. Има основ. школу мушку и женску, а има и по-