Учитељ
а
човека од кога он тражи знање, вештину и вољу за рад. По селима је по дана или читав пропушћао у таквом односу са наставницима, а у вароши једано друштво били су му наставници с којима је већином водио разговор о школи и школском раду којом је приликом могао потпуно бити на чисто с ким има посла.
Ово је заиста једна карактеристична, црта свесног ревизора, која му само на похвалу служи. По нашем мишљењу ово је врло паметан начин колико за познавање самих наставника, толико и за познавање да ли се наставници у раду руководе правилима сувремене педагогије или не, као и какав маторијал уносе у школу, што се на, самом испиту не може тако комотно и свестрано испитати.
Како ли изгледа овакво понашање за ревизоре који сматрају за понижење и да говоре са оним наставницима који стоје под њиховим „бичем“ '
Унутарње држање, ма да је било о копчано са разним тешкоћама, наш је
ревизор одржао тако, да му се врло мало има шта приметити,
Главна цељ ревизора у његовом унутарњем раду своди се на ово: да се сам увере шта је наставник радио. За све ово наш ревизор имао је врло ве-
. шта и згодна начина. Ђаци су из сви-
ју редова по квалитету у групама прозивани и испитивани. Овим начином заиста је задовољио сваког наставника, јер му је дао врло згодне прилике да покаже врло јасно какав је успех просечно постигао. Наставника је самог пушћао да испитује, а он је критички пратио његово држање, вештину питања и престављање знања оног које је наставник у своју школу унио.
Наш ревизор за оцену имао је главно мерило ово: шта је рађено, како је рађено и колико је постигнуто. Придржавајући се овога начела по нашем мишљењу наставници су оцењени тако, да би грешно било захтевати друвчије, или му што пребацивати за то.
(СВРШИЋЕ СЕ.)
„Из учитељског Сибира“.
Ра
(НАСТАВАК.)
Да видимо шта велите после.
„Учитеља се плаши као да није одрасао међу људима“ и т.д. Па, ви, го- ! сподине, нећете да знате да вам се доводе на васпитање деца, нећете да знатз како су наши стари учитељи васпитавали децу, па нећете да знате да | је и у српским местима реч учитељ покор за децу; ви све то заборављате |
| па захтевате децу из „Фреблови заба-
вишта“.
Немојте тако, господине. Ви знате боље но ја, колико утиче учитељ на ученика ; знате како деца трче у школу весела кад знаду да им је учитељ најстарији, добри, брат, који их учи
| добру. То ви, велим, много боље зна-
али шта вас је натерало ж
те него ја,