Учитељ

да овако што рекнете. Бога ми ја не знам. Ви знате ошпирније нето ја пабирчар, па то чините неколико година — да неколико година а не дана па ћете увидети како ће и вас и школу заволети не само ђаци и родитељи већ и деца мала; и Кад вас виде трчаће к вама да их помилујете и да им будете добри брат, који ће их свачему добром и корисном научити“)

Тада ће „Власи“ заволети школу и неће им се чинити кулук кад дође време да децу у школу воде, него ће радо и весело то чинити знајући да ће им се дете истински школовати и нечему научати. Неће те нико нудити новцем, јагањцима и т. д. као што велиш, — јер ево и ја сам у влашком селу па нико неће ни да ми дуне у око рад одкупа. О овом се можеш лично уверити. А што велиш да , Власи“ јуре учитеља што се њим не користе ; е, па зар им и то замераш '

Довде си ређао сметње које ти „Власи“ праве (!) како би та неразборитошћу могао лако изгубити своји « дук. цес. месечне плате; а сад долази треће писмо које ја хоћу да пређем ћутве. А зашто ћу га прећи ћутке. Ево одма рачуна, да ве мислите да нема шта да се обори:

Ја сам виђао и грозвији и вишебројнији случајева симулације и то по начину „дрвене филозофије“, а не тако глупој као што је симулант ваш Бладија ; а после сам се чудио, да је учитељ ту децу бројао у најредовније ђаке. Истина ја онда бејах ђак и мислио сам да све што лети једе се, па

») Види „Школска дисциплина“ од М. Ћ. Милићевића стр. 64.

сам се и љутио на учитеља, што он с њим васдан околиши. Шта ту — рекох му једном — повали ти њега, па да видиш како ће да слуша. Учитељ се осмену онда, а и сад ме за то дира јер онда није знао, да ћу и сам бити учитељ. — Ајде де! ја се тако назва, па ма се ви и љутили. — Ја сам читао да су и наши Срби проклињали покојног кнеза Милоша кад је

' заповедио да се секу перчани ; па кад

су видели п осетили благодет тог сечења, е, онда благосиљај') Тако је то. И ви сте у овом писму почели износити неке случајеве који су изумрли, а по вашој логици они су живи. Ово је смешније него кад би ко написао да у Америци живе свуда дивљаци голи, бакарне боје на најнижем ступњу образовања. Требали сте имати у виду само вашег Владију.

Збиља, ја и габоравих. Ја имам у комшилуку једног учитеља у селу до крајности влашком. Он је, знате учитељ у оном селу, на које се ви онако грозно гозивате, а, знате, он је педагог па га ја радо и слушам и питам; а није такав тврдица као што сте ви; да он ми је причао да по недељу дана, не прозива ђаке. За што „Е па за што“ рече он, „ни једно дете не остаје

од школе“. Како вам се то допада господине“ Он, господине, нема обичај да запева, него све тешкоће сноси и

свлађује педагошки, па ни од мене не крије начин како да се помажем; не избегава ме већ изазива моје дружење с њим; у друштву ме учи како ваља шта да радим, а ја“ Ја га слушам и

5) Опростите м ми што немам те књиге да би вас уверио страном јер сиротиња је и Богу тешка а

књиа се не може добити без новаца.