Учитељ

440

ступити разлагању, како се ваља у овом правцу дечији дух развијати у родитељској кући.

Свака мати најбоље ће овакове слобод= не погледе детета свога на себе, друштво и природу развити, ако пусти да њено дете само искуси и добре и рђаве стране природе у домашају његовом. Н. пр. да га пусти да само осети ватру како пече, да га пусти да само осети како је пријатно у зеленој ливади под дрветом, а уз хладан поточић када се седи. Једном речи, пуштати га да слободно куша све што се види, што се чује, што се мирише, што се језиком осећа, што се кожом осећа, али разуме се у границама личног интерсса. Ваља га пуштати, да само све куша, па ма и осетило по неки пут каку непријатност, али не ваља га пустити, да и то само осети, што би га слистило одма са земље. Све ово што се захтева да буде предмет личног испитивања детета, по себи се разуме, да је у домашају његовом.

По овде се може да подкраде брзина дечијег прелаза са једног предмета на лруги и то тако, да то осећање лично постаје ништавно. Брзина прелаза може да учини па да дете не разуме оно, што је само осећало. На ово ваља пазити. Овди је потребно, да мати у таким приликама ако је дете слабо, те неможе разумети говор, мимиком задржава ту брзину детета и изнесе на видик оно, што га неинтересује и напослетку, да се потруди, те да још упливише на интересантност, а ако је дете одрасло и ако може разумети говор, онда прелазе у посматрању и осећању ма чега ваља да води пазање. Ова пак питања не

треба да су друго што, но оно, што је“

штапић путнику. Путник, која се креће на, пут, осећа неку језу, која му одузима енерђију; он се пружа за штап, и тај штап му у неколико враћа ту енерђију и он тако слободније пође. Тако исто и дете кад се упусти у личном искуству може да губи енерђију. Е, ла би се ова енерђија у неколико повратила потребна су питања. Ето

чему треба да служе питања. И још ово. Ова питања ваља да су подесна тако, да их дете разуме, и да му не ниште још већма енерђију.

Жто како би се добили они слободни погледи на природу и себе, али како ћемо развити оне на друштво; Друштво је она заплетена ствар. Ово је једно. Друго пак ако се захтева да дете лично искуси све што ваља искусити из друштва, значило би

захтевати да људи овди на земљи лично

испитају непосредно месец или другу коју планету. Дакле немогуће је да деца, добију оне слободне погледе на друштво, а међу тим ово се захтева. Како ћемо, да се поморнемо 2 Најпотребнији услов за развитак слободвог погледа на друштво јесте помагање друштву и друштво да помаже оном који њега помаже. Друштву 2 Јесте. Е па да ли је друштво само они бркати људи са свјим заплетеним економским и админостративним одношајимар Зар друштво не чине и деца, и зар се овај предходни услов помагање друштву и тражење да друштево помаже оног који њега помаже, неможе испучити, ако се посматра ово друштво дечије или напослетку друштво неких животиња 2 .... Матере ваљају да пуштају децу по друштвима деце, а нарочито онда, кад се деца играју у друштву играчкама у којима осуство једнога ремети цело друштво или осуство друштва ремети појединца.

Ето вам матере. анализа оних два правила у развитку или васпитању духа. Сада остаје на вас, да се по њима управљате, истина ви сте млого. далеко од овога, али знамо да ту даљину смањују поједини родољуби. Ми се њима обраћамо и тражимо да учине ово да вам постане блиско. Да ди ће је пак учинити 2 Видећемо. ...

О васпитању духа у моралном правцу ми не рекосмо ни речи, а зашто 2 Зато, што из васпитања духа у родитељској кући по овим правилима излази и моралност.

АРИНКОВИЋ, учитељ у Бољевцу.

Павао “ов

5 ананас оса ==