Учитељ

„У твом чланку нема неких погрешних мисли, већ је сва ствар у томе, што питање није разрађено довољно потпуно“. А за тим вели како могу и њих 15 (баш тако 15) писати о једној истој ствари, и код свију да не буде ни једне погрешне мисли, али ће се наћи да ће код неких чл. бити прет два дужи и шири, а код неких на

против, т. ј. непотпунији. Доказивање пра--

ва, прелест ! Кад овамо (у 11. бр. „Уч.“) хоћет . . . мо, ти Риста окренуо лругу боју ! " Јок, вели, није тако! — Та неће бит човече 2 — Јест, баш тако, стоји му црно на бело“, а очи не варају... ж

Ето, тако је било. — Ну мени се чини да си ме ти или криво разумео, или ме ниси хтео да разумеш. Да покушам да то докажем.

У првој половини мога чланка ја сам се трудио, да покажем разлику међу науком и вештином. Поред тога што сам дошао до закључка, да наука претпоставља, логички систематисану групу појмова, који се односе на извесну област предмета, или појава, ја сам дошао и до тога: да наука (научно испитивање) има извесни предмет проучавања, који има самосталног значаја, а који неће никако носити субјективан карактер, што је то случај код вештина. Али ти овде бркаш. Ти час узимаш да је предмет вештина: музике давање израза у унутарњим осећајима, а час да је предмет глас; у сликарству боја; итд. (види 11. бр. „Уч.“ стр. 165.). Ко пориче да су у скулптури мрамор, у живопису боја, итд, нешто одређенор Али јесу ли то предмети које вештине проучавајур Шта је поглавити предмет, задатак вештинама > Њима је искључиви задатак, (у опште свакој естетици) стварање лепога, да се задовоље естетички осећаји; јер, вештак тражи и саставља само елементе лепоте и нема другог циља осем да му дело има лепог ефекта“ ...') Ама шта је лепо; ЕОЛИко хоћеш одговора на ово питање Доби-

5) р. стр 1. 2. Листићи из књиз # ности од проф. Св. Николајевића.

ћеш онолико, колико би вештака упитао : шта је лепог и то вештака једне и исте вештине. У ово увериће нас само то што: „вештак пребира сродне црте п прилике у групе, аналише елементе лепоте и веже их у једну хармоничку целину, пред којом тај исти човек осећа се пријатно прожман“...") Сад помисли ону поворку вештака од 40банина, који реже слику на својој тојази, па до Фидија скулптора, и ти ћеш од сваког добити одговор на питање: шта је лепор — Ама чобанин, рећи ћеш, није вештакр» — За мене је чобанин онако исто вештак, као што је за тебе васпитач дивљак, и то само за то, што он показује своме сину како да нишани стрелом) Ко шта би ти замерио чобанину као вештаку 2 Ваљда само то, што није упознат са 84конима по којима се склапају елементи лепога. 2! И, ако ту има закона, у правом смислу те речи, онда не знам: шта је законр Ти закони имали би да нам кажу, како да наградимо лепо, како да задовољимо наше осећаје! Само не знам на шта би ти пре пристао, да л да научиш законе лепога па тек онда да се наслађаваш лепим, да задовољиш свој укус (који ће бити подупрт „естетичким законима“); или — обратно.

И тако према овоме, предмет је вешти- _ нама проучавање лепога, да се што боље задовољи укус. Тај предмет — један за све вештине — нема никаквог одређеног самосталног значаја, не може ни бити предмет научног изучавања, јер једино зависи од субјекта, који га проучава. Узмимо још и ово. Љубав је такође једна од естетичких појава. И сад, разуме се (са свим логички !) систем појава, закона по којима, треба љубити, дао би науку о љубави !! Мислим да је и оволико јасно, иначе, нема, сумње, да би то спадало у прву дужност. да се из поштовања према науци дубоко поклониш пред науком о — љубави!..

Али, ти ведиш да је вештинама поред лепога задатак још да износе истину. Да.

!) в, Листиће стр. 5, 5 в. 18'6р. „У од 0. г, стр, 281.