Учитељ

у ж цу, која би била дугачка до 2.300 | ево како раде: Узме се карлица подубока

метара ; то је од прилике колико одавде до... ... Те златне жице (у пресеку од 1. [] м. м.) су врло тврде, тако, да се на њима може одржати нека ствар, која би била тешка од 75 — 88 килограма, а да се не прекине, Од једног дуката може се направити неколико хиљада златних листића. Ево децо ово је јелан златан листић, погледајте какав је 2 (Треба претходно спремати 3 — 4 златна листића ; узети где у дућану или у апотеци, и једно стакло са прилепљеним листићем). Ови златни листићи кад су са свим танки, прозрачни су (као кад се гледа кроз воду или мутно стакло), Т. ј. пропуштају зелене зраке светлости, а не види се кроз њих. Поглелај кроз ово стакло на коме је прилепљен златан листић ! — Шта се види 2 — (зелени зраци светлости).

Пропитивање.

Зна ли који од вас казати: у којим рекама у Орбији има злата помешана са песком (У Пеку, Тимоку, Поречкој реци а по негде и у Дунаву). - Где су те реке 2 — Где се још налази злата у Србији помешаног са другим коповима 2 — (У.Копанику, Кучајни и Мајлан-Пеку). · У коме је округу Копаонике — А у ком су округу Кучајна и Мајдан-Пек2 — Највише злата има у земљама, које се налазе на западу од Србије. (Калиронији — у Америци). Ко ће погодити, одкула је оно злато што се у речном песку налазир..... Слушајте ја ћу вам то показати: Реке у којима се налазе зрна или мали комадићи злата са песком помешани — теку кроз пукотине стена које у себи злата имају, па текући туда круне злато и собом носе. — Кажи то та!

Има доста сиромашних људи, који одвајају злато од песка, па после продају златарима те се отуда користе. Ну посао тај, кога сиротиња врши, и помоћу кога зарађује себи и својој деци ласушни хлеб врло је тежак и мучан. Ја ћу вам казати између разних начина, којим они одвајају и испирају злато од песка, — само један:

или тигањ, па се захвати лесак у коме има злата, заједно са водом, па се окреће и дрма, да би се тим обртањем и дрмањем карлице — таве земља и песак као лакши делићи од злата одвојили и на поље изашли и просули, а злато као теже остало на дну карлице. То се тако некодико пута понавља, т.ј. сипа се вода у карлице или тавице, у којима је још са златом песка заостало, то се окреће и дрма све дотле, докле год не остане чисто злато. То је, као што сам рекао, тежак рад и треба много песка да сеу карлице меће и муља, докле се извади тек по неколико гроша злата. Пропитивање.

Злато се сматра као најдрагоценији ме-

тал, с тога, што је доста тешко, што има лепу жуту боју, што је сјајно, што се не мења ни у ватри ни у води ни на ваздуху. Чисто злато је меко, те с тога се меша, са бакром, да би било тврђе, јер је бакар тврђи од злата. У злато од кога се прави новац златан, меће се обично на 100 делова злата 1) делова бакра, да би био тврђи; а у злато од кога се праве разне ствари и накити, меша се не само бакар, но и други метали, као челик и сребро. Пропитивање. Позлаћивање. Златом се позлаћују разне ствари и накити од сребра, бакра или челика да би лешша изгледале, и то пајвише овим златним листићима. То повлаћивање бива овако: Узме се парче злата или ови златни листићи, па се метну у ову течност, која се зове царска вода (има у апотеци, може се набавити); у тој царској води злато се раствори (као шећер у води) те постане жута; сад се умоче кринце од платна у ту течност, па се осуше и оставе се, за тим се тај пепео растре плутом (3а-

пушач на стакленим судовима, мек) по

ствари, коју позлаћујемо. Плута се прво замочи у слану воду: па се онда трља. Испричај ти ово што рекох о позлаћивању! — Ти!

Шта се лије од злата» — Да ли се код

| нас у Србији лију златни новци — Је ли

а реса ке.