Учитељ
496
ЈАВНА КОРЕСПОНДЕНЦИЈА УРЕДНИШТВА.
Г. Н: 0. Рист. — Смедерево. Бројеве „Учитеља“, које тражите за вас и ваше претплатнике, послали смо. У будуће слаћемо редовно преко вас. Њурите се за предплату. Поздрав.
Г. Ил. Миљ. — Петровац. Рукопис емо примили, и проучили смо га. Гледаћемо да у лист уђе. Што се лист за вас и ваше претплатнике до сада задржао, узрок су промене у уредништву, које, као што сам знаш, готово увек повлаче застој у послу. Цобринућемо се, да се изгубљено накнади и да експедиција буде пајтачнија.
Т. Ј. Макс. ђаку учитељске школе. — Ниш. Ви хоћете да играте улогу „неумитнога судца“. Полако те. Ви овамо никога нисте узели под најам, па и да је то, опет не би могло бити баш у свему »баво ви хоћете“. Читајте у горњем одговору, за што нисте ни ви добили „Учитеља«, па се умирите, лакше ће вам бити.
Г. Мил. Сим. Филоз. — Београд. Бројеве, које
тражите, изводте их сами у свако доба изузети у редакцији литта.
Т. Жив. Ј. Мил. — Власотинци. Лист“ће и у будуће излазити и слаћемо вам га. Колико треба да положите претплате видићете на наслову листа.
Т. Мил. И. Рак. — Сит. Пропуштепо накнадиће се. Што лист нисте добијали сазнаћете из претходних одтовора. У будуће све тачније.
Т. Цв. Рад. -- Пожега. Рукопис смо примили и већ је публикован. Тражени бројеви послати, а лист ће излазити.
Г. Б. Сав. медец. — Београд. Постављене услове усвајамес драговољно. Поздрав.
Т. М. М. Прот — Д. Матејевци. Вашу мисао не одобравамо никако. Зар и „Учитељ“ једва живи, а ви хоћете да покрећете „Предавача“ 2! По нашем мишљењу тим путем сахранићете и „Учитеља“ и будућег вашег „Предавача“. А, најпосле, радите како вас Бог учи, тек имајте на уму ову нашу напомеу
КЊИЖЕВМИ ОГЛАСИ.
КАЛЕНДАР | СРПСКИХ ПОЉОПРИВРЕДНИКА за преступну 1884 годину
(СА 28 Слика У ТЕКСТУ) Година П. Издање срп. пољопривредног друштва.
Уз сурадњу пољопривредних писаца уредио Св. Љ. Гавриловић. Величина ТУШ и 1—196 стр. средње осмине.
С поруџбинама треба се обраћати «Српском пољопривредном друштву у Београду. Приватни препродавци добијају 10, а књижари 25 на сто рабата. — Цена за Србију 50 дин. пара; за Аустро-Угарску 40 крајцара. |
Садржина је календара следећа :
1. Општи део: 1. Предговор, 2. Календарски део. П. Чланци: 3. Распоред радова кроз свих 12 месеца у години, 4. Штедимо шуме, 5. Нега ливада и пашњака, 6 Справљање доброг сепа, 7. Користи доброг обрађивања земље : 1. Наше мане при орању, 8. Најважније справе пољоделске, 9. Подизање нових садова, 10. Каламљење воћа, 11. Неколико речи о избору семена за сејање. Ш. Белешке: Како ћемо добити крупап род, Сретство против отезања випа, Треба л' на колима градити високе или ниске гочкове, Да гојазне свиње не попусте у јешпости, Веттачко одузимање лишћа на воћкама,
Начин, данам воће раније сазре, Како се могу
()дговоРНИ уредник Лаза Ј. Обрадовић учитељ.
за неколико часова укиселити краставци, Противу мољаца, Да обућа не пропушта воду, Како ћемо нову бурад заднити, Уплив времена сече на чврстину и трајашност дрвета, Расушену бурад и остале дрвене судове брзо поправити, Уплив откида лозиног на сазревање грожђа, Против уједања и осталих злих навика коњ ских, Вештачки извори, Отклањање старог задаха у вину, Шећерна вода против нагризајућег кречног дејства у оку, Знаци по којима ће се распознати грађ. дрво од четинда по доброти, Како можемо добити много и крупних кокошијих јаја, Извођење гушчића, Грађење стрћета, Како се могу поправити стари пампури, Да добијемо добре шунке, Чување шљива, преко зиме, За што брашнена пецива не ће да нарасту, Како ћемо одржати целе патлиџане преко зиме, Да се месо на летњој врућини не укнари, Да се месо одржи, Користи од употребе соде у газдинству, Кисељење купуса, Како које дрво горе и какву ватру даје, Начини, по којима се јаја могу дуго сачувати да се не покваре, Сувишно сумпорисање буради шкодљиво је, Алева боја на бојење пређе, Јасенова, кора за зелено бојење, Да вино остане слатко, да се не узмути и не поквари, Копуновање петлова и кокошију. ТУ. Таблице. У. Додатак: Пошта у Србији. Телеграф у Србији, Панађури у Орбији, Шематизам чланова срп. пољопривр. друштва у 1883 год.
БРАЉЕВОКО-СРИСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА