Учитељ

927

личиви разлије по оку, онда настаје тако | коме се очи нагрежу, као н. пр. после чи-

звано очно црвенило или закрвављене очи. Та болест може врло лако бити опасна за провидну рожњачу, за то треба одмах у вештих лекара помоћи тражити.

да око је потребно особито чување и неговање, ако желимо, да одржимо здравље вида свога. — Прашина, дим, велика 10плота, а тако и велика хладноћа, могу лако проузроковати запаљење очију. Исто тако ваља очи чувати од љутих испарења, јаког удара, јер може слепило од један пут настати. Осем тога јако шкоди очима много пијење пића, велика и тешка жалости плач. _ -

У собама, у којима се ради, треба да има увек довољно светлости, али она пе треба да буле сувише јака, бљештећа. Не ваља застирати прозоре мрким завесама, те тако замрачивати собу. Одвећ јака светлост, особито која се одбија од белих и сјајних предмета, као н. пр. са снега, од воде, белих зидова, огледала и т. д. може за очи врло опасна бити, па и само елепило произвести, За то је врло рђава, навика, што понека деца изокретањем огледала на сунцу изнепадно убацују другима у очи сунчане зраке. Тако исто шкодљив је нагли прелаз из мрака на велику светлост и обратно. У том погледу врло је опасно гледати кад ноћу, по густој помрчини, севају муње, јер тада човек од једац пут за на век може изгубити вид и остати слеп. У тој прилици најбоље је навући завесе на прозор и седети у соби заклонивши очи чим год.

Још је шкодљиво читати према месечини и у сумрак, према сувише слабој светлости какве свеће или лампе, што све нас натерује, да пиљимо у предмете и тако јако да напрежемо очи. Не ваља дуго спавати, ни дуго не спавати, је обоје шкоди очима. Није добро ни на хладном ветру стајати, да нам очи због зиме почну сузити.

Не ваља књигу или хартију врло близу очију примицати. После сваког рада, при

тања, писања, плетења, звежења, низања, ђинђува, шивења, цртања, и т. д.ваља очи одмарати. да одмарање очију најбоља је шетња по пољу, умивање очију хладном водом и гледање у даљину у зелепило шума и ливада.

Крмеље са очију треба спирати чистом хладном водом. Чуватн се треба сапуњаве воде, која кад уђе у око нагриза га и шкоди му. Вид се снажи гледањем у даљину, а дугим гледањем ситних ствари #83 близа људи, постају кратковиди“). — Кажите ми, дакле, сада у главноме. како ћемо чувати своје очир —

Кал људи увек са свим из близа предмете гледају, онда се и око, најпосле, привикне на малу даљину, те таки људи онда врло рђаво виде у даљини. То су кратковиди, као што смо казали. Кратковиди најчешће бивају сајџије, научењаци, који непрекидно у књигу пиље, и сви, који раде са ситним а сјајним стварима, — Шта буде ако људи увек из близа гледају стварир — („Око се привикне на малу даљину и они постану кратковиди“). —– Код којих се људи ово лако догађа > — („Код сајџија, научењака и др“). — Други људи имају често прилике, да само предмете из далека посматрају. Који су то н.прр — |„Ловци, рибари, војници и т. д.“). Њихне се очи временом навикну на далеко гледање и онџ постану даљновиди. Обоји морају носити наочаре: кратковиди морају имати издубљене, а даљновиди пупчасте наочаре. Какви су наочари за кратковидер — А какве наочаре носе даљновиди» —

14. Децембра 1883 год. Београд,

МАВА |. рврАДОВИЋ.

#) Овај последњи одељак о неговању очију рађен је по књизи г. Љубомира Миљковића „Познавање "човека и неговање човечије; тела“,