Учитељ

519

сења Богородичиног, које је било 15 година после вазнесења Христовог, и био је п владика. После вазнесења Богородичиног отишао је у Малу Азију и настанио се у вароши Јефесу, најлешнпој и најглавнијој у Малој Азији, на обали Белог мора, где је пре тога апостол Павле три године проповедао хришћанство.

Из Јефеса. одлазио је апостол Јован готово по целој Малој Азији, и проповед његова прочула се на далеко чак до Персије: Гледајући како страдаше и изгибоше ва Христа апостоли Петар и Павле, па и многи његови ученици, у старости својој зажелио је апостол Јоват, да и сам пролије крв своју за науку онога, који пострада за све људство. На послетку, у дубокој његовој старости, као да се указа прилика, да се испуви његова давнашња жеља, те да се и око његове седе главе обавије светли венац мученички.

У време римског цара Домипијана почну на све стране гонити и убијати хришћане: Мала Азија је тада била под Римљанима. Као првог и најважнијег учитеља малоазијских хришћана позову тада апостола Јована на суд у Рим. Кад тамо стигне, они га баце у врело масло, али му, чудном божјом помоћу, ништа од тога не буде, те остане са свим здрав. После тога, пошљу га у затвор на острво Патмос, где је написао многе књиге, и где му се и Бог јави, наредивши му, шта ће даље чинити.

Но св, Јован не остане дуго у затвору на острву Патмосу. Домицијан, цар римски,

умре, а на његово место дођо Нерва, који |

је био врло добар и ваљан владалац. Чим ступи на престо, он одмах ослободи све хришћане, који су ма где по његовом царству били заточени, Тада и св. Јован добије слободу и поврати се у Јефес. Из ЈеФеса, и ако је био са свим стар, одлазио је у оближње вароши и села, те или је проповедао хришћанство, или је постављао _ црквене старешине у местима, где је већ било хришћана. У дубокој старосги, кад је већ био изнемогао, те није могао дуго беседити, често је људима понављао ове речи : „Децо, љубитб и волите друг друга“.

Један пут га упитају његови ученици, за што им тако често повторава те речи, а | он им тихо одговори: „То је заповест Господња, и кад би она једна била потпуно испуњена, било би довољно за спасење људства“. -

Свети апостол Јован живео је пајдуже од свију апостола. чКивео је 100 година, и 7 месеци, а умро је у 72. години после вазнесења Христовог у вароши Јефесу, па јету исахрањен. По повратку са острва ПЏалмоса написао је у Јефесу јеванђеље, у коме је изложио целокупну науку Христову, па, је за то и прозват Јеванђелист. —

— Свети апостол ц јеванђелист Матеја рођен је такође у јеврејском народу. Пре него што је постао алостол Христов, био је ђумрукпија вли царинар, те је наплаћивао од народа данак или царину, а Јудеји су у то време много на те људе мрзели. Апостол Матеја био је царинар близу језера генезаретског, где је Христос често са, својим апостолима долазио. Још раније Матеја је био чуо за чудеса Христова, па кад га је још и својим очима видео, тако га је занела божанственост Христова, да је одмах зажелео поћи с њим. Матеј позове Христа, у своју кућу и ту га добро угости, па кад га Исус понуди, да му буде ученик, он драговољно остави све своје имање и пође за Исусом као апостол. Као апостол вршио је своју дужност марљиво, као год и други ученици Христови. После вазнесења Христовог на осам година, проповедајући међу Јудејима у Палестини, написао је пре свију апостола јеванђеље на јеврејском језику о животу и раду Христовом на земљи, па је ва то и прозват еванђелист. Проповедајући пропутовао је Персију, Мидију, Сирију, Јетиопију, па се најпосле повратио у Јерусалим, где су га Јудеји камењем убили, те је тако и овај Христов посљедовач завршио побожни живот свој мученичком смрћу. —

— Свети апостол Филип проповедао је науку Христову по Арапској. Доцније је , био отишао у Фригију, али за мало. Тамо | га у граду Јерапољу, као год и његовог