Учитељ

542

којој сам га поднео, него је штампан од речи до речи онако, како сам га поднео. 6 тога су у њега ушле и неке споредне # непотребне ствари.

Читаоцима ће свакојако чудно бити, како ја као човек, који припадам овој струци, „вападам“ на њу. И одиста, ма колико да сам се трудио да чисто објективно нзнесем своја мишљење о њој, опет сад видим, да провирује по мало озлојеђености и осуде из пелог извештаја. То је чини мисе лако разумети. После онако тачних наука с одређеним принципима својим, гоје ја нисам морао да слушам, ја сам дошао на своју струку, на оно за шта сам послат, па наишао на оваку разноликост и плиткоћу научну. И у појединим гранама природних наука и у филозофији осуђене су све шпекулације и метафизички правци, а они ме као да пресрели баш овде, у мојој струди ! То ми је онда далеко теже падало него ин ланас. И отуда је потекла она мала озлојеђеност и осуда, која се види у овоме моме извештају.

Пустивти га на свет, мени се чини, да му је потребно једно мало објашњење. Оно му је потребно, јер невеште читаоце може навести на странпутицу, те да рекну: па кад Педагогија није наука, онда за што да је читамо, или, кад она није наука, што да је учимор А ми, по својој јужној природи, и онако канда једва чекамо да нађемо печем ма каки узрок, само да га не радимо...

Цела се ствар у овоме моме извештају своди на то, да ја оћу да кажем, да Педагогија, овака кака је данас у теорији, није паука у егзактном, научном смислу те речи, него нешто друго. Реч наука у нас се врло различно узима. Она значи све оно што се учи и где има нешто да се научи. У нас је и цртање „наука о пртању“ и Хигијена „наука о чувању здравља“, и тако има „наука о грађевинама“, „наука о шивењу и плетењу“, „наука о кувању“, „наика о гајењу домаће стоке“ итд. Отуда је и „наука о васпитању“. А народ наш каже : и леб је „наука“. Очевидно, ова реч овде значи навика. Али у свима оним горњим

називима ова значи нешто друго. Значи, да се научи како пешто да се ради. Како да ми радимо нешто за намџј потребу, те да што више користи извучемо 2 То је употреба и послуга опим, што нам науке у позитивном смислу пронађу и изнесу. Али употреба ове речи у овоме смислу постала је тако обична, да ју је одиста тешко избећи. Међу тим ја би хтео да ову реч задржимо само у оном смислу у коме она значи науку у тачном или Филозофском смислу, у оном смислу у коме Немци узимљу реч М1азепзсћа ћ а Французи и Енглези рехг Осјепсе. За, ово значење ми немамо боље речи од ове, п за ово би она згодна била. Оно горње у оном обичном смислу могли бисмо назвати поука, улут, наук, итд, Као главлу карактеристику науке ја сам нашао и изнео: да опа тражи како нешто у природи бива. Рекао сам да је она чисто неутилитарна, међу тим поуке су чисто утилитарне. Педатитији сам ја одрпцао онај први значај, значај егзактности, а убрајао је у корисне науке. Из тога се већ ВИДИ, да. јој се тиме не узима ни мало важности што је она има, него да је питање сасвим Формалне природе. Шта више, мени изгледа да она овим још добија. Зна се да је потребна, и више ће се пазити онда на њу. Онда се неће ни губити време у празним и сувопарним теоријама, него ће се лалеко више поштовати пракса. На првом месту добијамо у јасности и прецизности логичној у појмовима, а на другом у радњи и поступању нашем што сена њих наслања. И одиста онда ћемо знати, да је наш васпиталачки посао чисто посао раднички и вештивески, и запћеемо много више око самога васпитавања, него око голе теорије Теорију ћемо пак тражити онамо, где је праве можемо и добити, а то јеу наукама у егзактном смислу. А оне ће нас отерати, да и у Педагогији, као грани живота социјалнога и једноме делу биолошкоме, потражимо ред и узрочност у појавама њеним и изнађемо законе по којима, се оне врше, и који ће нам најлепше осветлити нашу праксу. И мени се чини, да се баш онда уклањамо с многих странпутица»