Учитељ

изводе. Без претходне или претходних не могу да се десе или да се врше оне друге, следеће. Претходне су узроп следећој или сљедећима, а слелеће су последица претходних. А закон овај, да извесне појаве имају своје узроке и да им они морају претходити те да се оне десе, зове се закош узрочности пли каузалитета.

Ми смо павели овај пример те да на њему јасније обележимо оно што има да се изнесе код овога питања. И ми смо на њему видели ово. Да се наше посматрање и лотичпе операције у главноме могу свести на ово двоје: наоно што.постоји и на оно што се дешава вли бива. Да се даље ово бивање може поделнти на бивање у исто време и бивање једно за другим у извесноме раду и вези узрочвој. То је оно троје, што чиви део наш логички свет. То је сличност или различнос (Аећицећкећ, пла Сотетазе), истовременост (СТејећлеокеј. Соехтабепа) и следовање Кећептојве, Зиссе„ 85100), и ту смо нашли закон каузалитета.

Сад имамо још двоје да додамо: прво да свако следовање није и не мора да буде у узрочној свези, и да покажемо значај закона каузалитета у наукама.

Млого је људи могло да дође нпр. на ону стапицу, а да не стоје ни у каквој свези с лађом и млого је послова свршено онде, који би се свршили и да није лађа дошла. Дан сваки пут долази после ноћи и ноћ после дана, и ми знамо да то једно другом није узрок и последица, него просто следовање једно за другим, а узрок је обома

ван њих, а то је окретање земље око сунца,

и тако има појава, које у прпроди и животу људском могу стадно ићи једна за другом а да опет не стоје у узрочној свези. С тога све науке морају бити јако опрезне да ову случајну везу и ово просто слеловање не уброје у узрочно и не изводе погрешне законе у својих појава.

Већ и по месту, по коме нам узрочно следовање појава дође код онога детета, видимо да је оно већ већи ступањ духовни и да по реду долази скоро најпосле. Прво су се посматрали и предмети и појаве у садашњици, у коегзистенцији па тек онда излази јаче посматрање појава у следовању и вата се веза и проналази се узрочност међу њима. И одиста,и у целокупном развитку човечанском, као и индивидуалном, видимо узрочност врло доцне развијену као принцип општи и научни, и ако се ону основици започиње још врло рано Он се Јавља у врло неодређеном и нејасном 06лику још веома рано; али, да свака појава, да све у природи има свога узрока, као најошиштији закон и као научна норма, јавља се иу појединих индивидуа и јављала се н у целом човечанству и појединим гранама научним тек поступно и полако, упоредо с осталим развитком органским, све јасније и јасније. И у томе баш и лежи његова велика важност за поједине науке и развитак индивидуални. Све науке данас траже ред у својим појавама и узрочну везу међу њима. Сви образовани људи траже правога узрока свима појавама које их сусрећу у природи и животу њином. И закон узрочности постаје 'најотитији "закон ПАОРРАНУ и логички.

Предавање у | разреду основне школе,

РА АН

О књажевачком округу

Границе, Округ књажевачки граничи се: од југа окр. пиротским и нишким, од ист: Бугарском, од сев. прноречким овр., а од заш. алексиначким окр.

Срезови. Округ књажевачки састављају 3 среза и то: срез сврљишки на југо-зап. страни, (показати на мапи од прилике докде је тај срез) среска канцеларија овог среза је у селу Дервену (показати на мапи