Учитељ

1

где је). Други срез је загљавски. Он је посредини округа; среска канцеларија овог среза. је у вароши Књажевцу. Трећи срез је тимочки. Он је на сев. страни округа. Среска канцеларија овога среза је у селу које се зове: Нови Хан. (И ова два среза треба ограничити на мапи од прилике, само да ђади добију преставу како ови срезови стоје по положају. Исто тако и среска места треба показати.)

Пропитивање из свега овога.

Планине. Планине у овом окр. књажевачком деле се па троје. Једне се одвајају

од Старе планине, шире се на север, а на

источној су страни, на гранпци између окр. књажев. и Бугтрске. Друге се одвајају од Бабине Главе (у ком је окр. та план) простиру се на јужну. Највећа је међу њима Тресибаба. Треће планине се одвајају од великих планина Ртња и Озрена, па се простиру по зап. стр. овог окр. Од Ртња се одваја Тупижница, а од Озрена одваја се Момин камен.

Све ове планине мање су од ове Суве планине; у њима има оног дрвећа, и оних истих животиња којих има код нас у Сувој пл. Планнне у окр. књажевачком више су обрасле шумом, него што су голе како су односно тог план. у овом, пиротском овр.2 У овим планинама, у окр. књажевачком има доста пештера, особито у тресибаби. у Тресибаби има једно село што се зове Преконоге; у том селу имају велике

цећине, пештеде, веома дубоке. Једна. од |

њих има три преграде; улазак у ту пештеру, и за пролаз из једне преграде у другу; прелазно место веома. је опасно, да се човек не омакне доле у велике дубине те пећине, У највећу од те три преграде не може ч0век да сиђе, док се неби на конопцу спустио,

она прва преграда се изнутра сејаји; у њој се |

и сад находе кости од животиња, које су одавно живеле, а у оној трећој и пајвећој прегради, има ствари налик на кошнице, гла, ве шећера, и још много чудноватих ствари. У целој тој пећини капље вода озго непрестано, али по ретко, т. ј. не пада као кад иде киша. У Тупижници такође има,

једпа велика пештера, али је мања од оне у Преконогама.

Равнице. У округу књажевачком нема великих равница, све су мале. Равнице се находе и највеће су око реке што се зове Тимок. Равнице су доста плодне. Цео округ више је брдовит него раван.

Пропитивање из свега овога.

Реке. У округу књажевачком оајвећа је река Тимок. Он има два краја, један се вове Сврљишки Тимок, а други Трговишки тимок. Сврљишки Тимок извире на Бабиној глави; кад уђе у окр. књажевачки, он штукне — понире — у земљу, па тако кроз земљу тече далеко као доле до ждрела (800 хв.), па онда излази из једне камените пећине, у оној истој величини у којој је ушао у земљу. Кладе, шљам и све друго што унесе у земљу, то више не излази из земље, и отуда мора да је тај његов пролаз дубок и широк, кад има места за те ствари. На левој обали Оврљишког Тимока, налази се један стари градић који со зове Сврљиг. Тај град Сврљиг начињен је на једном вису, који је стрмен с две стране толико, да се уз њих не може до њега доћи; на њему има сад само две куле; у њему сад нема нико да живи, а некада одавно, зна. се сигурно да су људи у њему живели, јер има књига које су у њему дисане. Од тог града, Сврљита, Тимок тече даља, па протиче кроз вар. Књажева.

Трговишки Тимок извире у Старој план. па тече на сев. па се испод Књажевда, састаје са оним Сврљишким Тимоком. Одатле — од састава — зове се једним именом Тимок. Трговишки Тимок не тече кроз Књажевац, него само Сврљишки. Тимок мало мањи је од Нишаве. Од. Књажевца тече право на сев. у окр. Црноречки, кроз плодну равницу, која је дуга као до Пирота (4—5 сати) а шира од ове равнице око-Нишаве (1 салј. И око кракова Тимовових (сврљиш. и трговиш. тим). има такође мањих равница које су доста плодне. Тимок има доста уточица, али су све мале и за то им имена нећемо учити

Кад се погледа на правац куда теку реке у овом обр=-вили. се да је јуж. страна