Учитељ

прославу постадоше тесни. Фонд уреди, да, женске школе славе обашка.

Одма више живота, више сјаја, више прилога. И сада славе све основне школе у Београду и мушке и женске, и свака има свога домаћина и домаћицу, своје госте и своје прилоге. И тако је ове године пало о самоме Ов. Сави Фонду око две стотине дуката. На тај је начини оно од општине остало Фонду и прилози су се устостручили. То је само с материјалне стране о томеин да не говоримо. — Одиста леп пример свима нашим дружинама, које се налазе још у почетку. свога живота....

— Према 44 члану закона 0 основним школама, и према распису г. министра проросвете и црквених послова, имају се извршити испити за прво полгође у свима, основним школама у Орбији. Ти испити вршени су и до сада, и већ се зна, како се они врше, а расписом г. министра, све је тачно обележено и наређено.

Једно би се само могло питати, од какве су вредности ти испитир Могло би се рећи да се њима хоће да види, шта је урађено првог течајар Али је питање може ли се

аи

| то видети, кад се испити врше на начин | који пам је већ познат. Кад се још томе дода, да се на крају године држи испит, на коме деца полажу све, што су из ког предмета преко целе године учила, онда би ве мислило да овај испит није од ве лике важности. У осталом наређење је законито, а искуство ће доцније показати вреди ли то или не.

— „Редак пример унапређења учитеља. да ванреднога професора српског језика, на царско-краљевској оријенталској академији у Бечу, постављен је бечки надучитељ г. Илија Солтоковић. Родом је из Славоније, свршио је некадањи учитељски двогодишњи течај на реалци у Панчеву, а по том био је као учитељ у Винковцимав Пре 18, година била је у Бечу велика оскудица у учитељима. Он је тада компетовао једно местои добије га. Пре неколико година постао је надучитељ а сад је, ето, позват, да предаје српски језик будућим аустро-мађарским дипломатама. — Ово је заиста. редак пример необичне славе и узвишења, до кога је се могао својим трудом и радом попети један обичан народни учитељ!

_ Досадањим претплатницима „Учитеља“,

Страота је погледати у књиге, у којим је бележена претплати досадањх претплатника „Учитељевих,“ Тамо стоје четири рубрике за четири четврти годишње, и у њих је бележена. претплата читалаца „Учитељевих.“ Каки су претпланици наших листова у опште, и колика се брига водила у администрацији „Учитељевој“ до сада, то“ се најбоље, чини нам се, види из ове књите и ових рубрика. На први поглед учини се, да су све листом празне. Тек где где прошарала их је кака цифра, од 2.560. Прва рубрива још које како стоји, јер је требало читаоцима да се јаво да ће да читају „Учитеља.“ Дру-

га рубрика већ стоји горе. Половина је насигурно празна. Али тек трећа и четврта показују праву марљивост и претплатника и оних који су им веро-. вали. Окоро су из реда празне, и чудно је чудо како је „Учитељ“ могао да живи толико и да се штампа а да не направи ужасну вересију. То је само за то, што су га плаћали учитељи чланови удружења својим улозима,. Ретко је и врло ретко које честито име, поред кога стоје све четири рубрике пуне. Одатле се јасно види ужасна несавесност наших читалаца досадањих према нама. У Србији би још људи пре пристали да не читају ништа, него да