Учитељ

41

које су непосредно везане за неморалне поступке.

2. Још један пример. Претпоставимо случај, да треба дати појам о паралелограму. Овде нам може да послужи квадрат као основица у посматрању. Поред битног знака, паралелограма (две и две линије су паралелнеј на коме се у посматрању треба задржати, налазе се и друге особности које непосредно одликују квадрат, а те су: једнаке стране и прави углови. Пошто је тако прегледана ова Фигура треба прећи и на остале које долазе у круг паралелограма и то прво разгледати правоугоник, показати његову сличност са квадратом, а за тим, цртањем прећи на ромб па на ромбонд, упоређујући једну Фигуру с другом, а увек вадржати се на њиховој општој заједничкој особини — паралелности линија. Ово је као што се види, најсигурнији пут да се дође До олштности, да се добије заједничка одлика. И овде је сад дефиниција готова пошто се је из овога посматрања и упоређивања стекао прави појам о паралелограму. Из овога се јасно види да учитељ, са ваљаним избором каквог репрезентата у наставним предметима не само да при раду време заштеди, него и своје ученике упути ваљаном мишљењу,

Ова два примера показују нам два главна пута. (правца) по којима, се развијају образују појмови. У првом случају преставе припадају унутрањој свери опажања; а у друтом, спољашњој. Овде смо могли да, добијемо јасам (логички) појам; а тамо морамо се задовољити са приближно јасним (психичКим) појмом. Овај други је са свим обичан случај и самоуко људи имају врло мало научно обрађених појмова, Школа може у

онште казати да је у овом погледу свој задатак свршила ако од дечијих престава што Јасније појмове образује.

Остаје нам још да проговоримо коју о последњој тачци нашег педагошког разматраљња :- о свестраној употреби задобијеног (детињег) знања. — 0 овом би се имало ваздан говорити, али сумњати је да би се оправдало и време утрошено на доказивању зналаја ове употребе. Не може се никако

ни спорити да се детиња способност и мери према томе у колико је оно кадро да да све своје знање, као своју умну имаовину примени.

а. На сваку наставну струку:

6.) На узајмни однос појединих наставних предмета ;

в.) па све што се ван школе њиовог опажања буде дотицало; и

г.) На све оно што би имало ма какве везе са њиховом вољом и њиховим поступцима. Човек може рећи да има праве користи од свога знања, ако је у стању да поједине мисли стечене радом примени на разне случајеве у животу; да разне појаве доведе у узајмну везу, из њих изведе општа правила која се дају распрострти и на све остале сличне појаве у животу, и на против, да какав закључак _ какво олште правило = примени на који посебни случај. Само се овом умном способношћу и дају објаснити разни проналасци који неби никад ни избили па површвну да човек није у стању овом мисаоном окретношћу да влада. С тога су захтеви умног образовања, са свим умесни да је мање важно да човек много зна, да, је вешт своје знање да самостално и свестрано употреби. И ако буде васпитач с овог гледишта посматрамо свој задатак, онда неће никад допустити да му се деца

оптерећавају увек, да онај ко много учи,

врло мало мисли, а мишљење би требало да иде, ако не више а оно, упоредо са учењем.

У ово неколико редака показали смо у најкрупнијим цртама оне ступњеве преко којих се прелази у развитку мишљења до. образовања савести (духа), и на шта треба, пазити да се правце тој сврси доспе, Тај је развитак одређен, утврђен. Удруживање престава врши се по сталним одредбама, законима и оне удружене чине мисао. Отуда, како су се претставе обрадиле и образовале мисао, у колико су у том процесу испуњени захтеви логике и зависи дали ће та мисао бити правилна. Гомилањем престава, без икакве њихове узајмне, узрочне везе, не