Учитељ

1

Важност навикавања у васпитању.

(Светосавска беседа у коли код Сабоуте цркве)

ГОВОРИО :

ј [7 МАРКОВИЋ

Поштоване госпође и 20сп0д0 ! |

Српски народ има много својих лепих обичаја. Један од тих лепих обичаја свакојако је и прослава данашњега дана. Сви ви, који сте похитали, да увеличате ову данашњу школску светковину, и да видљивим знацима покажете, како високо цените школу и њезин напредак, сви ви велим, знате значај данашње школске прославе. Сви сте ви и читали и слушали о великом српском просветитељу и учитељу Сави, који је за српску цркву и школу стекао неоспорне заслуге, и тиме стекао право на ово, што ми на давашњи дан чинимо у славу и спомен његовог имена. И ја знајући да ви то знате, нисам ни узео на се, да вам по ново говорим о радњи и заслугама светитеља, Саве. Надам се, да ћу поштовани скуп задовољити и заинтересовата и другим каквим питањем, које стоји у свези са, значајем данашњега, дана и данашњега вашега састанка. Ја сам изабрао за предмет разговора једно питање из области поуке о васпитању, у кући и шкоди. Тај предмет о коме ја мислим да говорим јесте навикаваљње. Данашње време има читаве товаре књига, које говоре о васпитању деце. У нас је, на жалост, таквих књига веома мало. И оно што их има, публика их купује тако нерадо, да воле потрошити новац, по некад, и за какву залудницу, него за какву корисну и поучну књигу. Све дотле, докле се у публике не развије јача воља за куповањем и читањем поучних књига, остаћемо на малом броју и радника и књига. Да, узмемо за пример ову врсту књига, које говоре о васпитању деце. Њих је у нас тако мало, да бих вам их могао на прсте избројати. Томе ви сами знате узрока. Неће

нико да их купује, па за то их не сме нико ни да пише. Тако је то у нас. У осталом свету. ведим вам, имају читави товари књита, које говоре о васпиштавању деце. У колико сам ја читао,те књиге, оне би могле сваком корисно послужити када би их било и у нас. У њима се обично казује како треба децу васпитавати од дана рођења, до потпуног узраста њиховог. Обично се васпитање дели у три главна одељка: телесно, душевно, и морално васпитање. Све три врсте васпитања са свим су од подједнаке вредности: ни за једно не можете рећи да је најпрече, ни једној не можете дати првенство. Ако хоћете од детета да направите што је могуће савршенијег човека, онда га морате васпитавати у сва три правца подједнако. Кад угмете у обзир ону стару и врло мудру пословицу,

која нам каже: „у здравом телу је здрава

душа,“ онда морате на прво место ставити Физичко или телесно васпитање. Али посматрање животињског света казује нам, да сама Физичка сила не вреди тако много, Много је животиња на свету, које имају џиновеку снагу, па опет оне подлегну човековој вештини и знању и човек их употреби себи на службу. Џа и међу самим људима не вреди Физичка сила сама за себе. Народ је то потврдио оваквом једном изреком: „памет царује, а снага аргатује.“ Тако донста излази, да никако не можете одвајати једну врсту васпитања од друге.

Но ја у мало нисам заборавио на свој прави предмет. Да бих се што пре вратио њему, да вам кажем у кратко ово: Нека је човек Бог зна како јак и развијен, то му не вреди, ако још није и умно развијен бар толико, да добро познаје природу