Учитељ

54

Предавање из психологије

1 р ФАНТАЗИЈИ

Господо ,

13. Октобра 1881 године био сам ја у Дијепу. То је једно пристаниште на мору с оне стране Француске се које је Енглеска. Било је четира сата у јутру. То је у јесен још ноћ. Лађа пође из пристаништа. Оне силне лађе друге остају, а наша се сама креће на дебело море. Испрва иђаше полако, а што ближе мору, то све брже. Дође тренутак када се оставља и пристаниште и земља а предаје мору. Беше помало облачно и киша падаше, а силни валови морски разбијаху се о лађу и запљускиваху је те кишу увећаваху. Свет се згућио у лађи и спремаше се за муке што тек имају да настану. И оне мало после па почеше да настају. Напрезање и јаук ужасан да човеку, који је волео да се вози по мору, огади и море и путовање по њему... Око 6 и 7 сати евитало је и ноћ се претварала у дан. Оризоналт је био страховит. Озго прегрдно покривало небеско а оздо чиста вода, пусто море, пукло на све стране, да немају на чему очи да се зауставе до у недоглед. Дивно је било видети како се сунце рађа, дрвено и велико, баш као да се у мору окупало па сад чисто и светло излази из њега. А површина, морска је изгледала као каква заталасана, равница , где брегови не мирују, но све оживело и мрда, те један другога стиже и -лула. А наша лађа иде преко

тога живота и бори се с том силом. Изгледало је и дивно и страшно, Била се ужасна борба између две велике силе: човека и природе: ади последња опет показује своју превласт и надмоћност. . . . Тако траја до 10 сати. Око пола 11 стигосмо Енглеској и извезосмо се на њену обалу у пристаништу Њухајму. ...

Откуд то ја знам Без сваке сумње, ви ћете рећи: отуда, што сам видео. И без сваке сумње, ја ћу рећи да јесте.

Јесте ; слике од свих ових предмета из спољнога света падале су на моју мрежицу у оба ока и производиле ту неки надражај. Тај се надражај продужавао преко живца за вид мозгу и ту су се учиниле неке измене у његовој суштини унутарњој. Каке су те измене и како су се те слике задржале, то ми не знамо нити ћемо икада можда сазнати. Али акт је ето, да. се оне задржавају и памте у централној нерваној системи или души нашој, и да се после могу поновити у обрнутоме реду од центра к периферији, од мозга ка чулима на поље. И ја данас из тога центра могу да понављам и

представљам себи. све оно, што сам на

томе путу видео. И онај шум воде и лупа таласа морских о лађу и шљепетање точкова лађиних и јаук и крање људско — све то производило је неке утицаје у мојим ушима на живце

т Држао г, Ј. Миодраговић у ШП. раз. Уч. Школе приликом подагања проф. пспита.