Учитељ

остане код куће због стоке и домаћих послова, (н.лр. кувања, прања итд), а сина му траже у школу. Шта овде ла се ради Има још и других примера сличних овоме, и то доста јачих. Ко би могао имати срца, да отера у школу овога ђака, или да казни родитеља, ако не да дете у школу 2

Према овоме, може се јасно извести, да се код нас не може завести обавезна. настава (потпуна) јошт дуго и дуго, јер је питање „асивотно“ понајглавније и најпрече питање.

Па шта да радимо, да би имали што више школованих људи дотле, докле се не створе прилике за обавезну наставу“

Пошто код нас нема довољно и добрих школских зграда — због негруписања подитичких општина у школске — Које су неопходно потребне; и пошто немамо ни 10вољан број спремних наставника, добро би било — по мом немеродавном мишљењу —:

1 ла се ДОБ се не постигне ово што споменух — у редовну школу уписују (примају) само ученици из имућнијих — задружних — кућа, јер ће они најуредније у школу долазити, Број да се одређује према просторији учионице, по хигијенским прописима ;

5., да се зимњих месеци (кад престају тежачки послови): Новембра, Децембра, Јануара и Фебруара — а тако исто и сваке недеље (али празника) — обучавају и деца сиромашнијих и инокоснијих родитеља и

тако мало по мало сва школују. Истина, овај би пут био мало скупљи, јер би требало засебног наставника постављати оним ученицима, који уче само четири месеца, али би био много бољи и за успех и 34 здравље и за ученике.

Мени се чини, да се према пашим придикама — нарочито Финансијским — може завести обавезна настава у што скоријем времену:

1, ако држава сама подигне школске зграде — по хигијенским прописима — или: ако бар учини позајмице школским општинама , на ову цељ;

0. ако се политичке општине групишу у школске општине и заведу „опште жиће“ (заједничку храну, становање и „набављање швеолских потреба) бар у оним местима, где су села подалеко од школе;

4., ако се установи још која учитељска школа, или се преуреди богословија и виша, женска школа , да дају већи број спремних наставника и наставница, које ваља мате+ ријалпо бар толико осигурати да могу пристојно живети са својом породицом, која ће после њихове смрти имати и извесну пензију,

А дотле, докле се бар у неколико не оствари ово што напоменух, обавезна ће настава — као и најбоља законска наређења — бити написана на хартији, која је је мртва и коју треба радом оживети.

Један учигељ из Шумадије.

о Еати—

Ситнице.

Школе у Источној Румелији. По извештају просветве управе, у Источној Румелији овало су стојале школе у школској години 188/8.

Основне школе. Ове су у свој области биле подељене на 5) школских срезова, над којима је био по један школски надзорвик. Оваквих школских срезова има 27. бугарских, 8 грчки, 16 турски и по један бугарско - католичански, бугарско - протестантски, јерменски и јеврејски.

У бугарским школским срезовима било је 590 школа са 98.004 мушке, 11.620 жен-

| ске деце, 1194 учитеља, 196 учитељака.

У турским школским срезовима, било је 763 школе са 15.774 мушке, 11.839 женске деце, 759 учитеља, 80 учнтељака.

У грчким школским срезовима било је 43 школа, са 5689 мушке, 782 женске деце, 65 учитеља, 18 учитељака.

У бугарско-католичанском срезу има 10