Учитељ

НА

да воду непроспе. Као што смо у трећем огледу пуну чашу покрили артијом а преврнули, тако н сад спустимо је на тањир и лагано артију извуцимо. Вода ће у изврнутој чаши на тањиру стајати, као што је и у ваздуху над артијом. Само би је онај могао подићи, који би умео вешто суву круту артију да подвуче под воду и да је обрне пи подигне. У преврнутој чаши над водом нема ваздуха, за то нема ни ваздушног притиска.

Први оглед. Узми празно стакло, у гр-

лић завуци левак, па око левка облепи гр-

дић квтом, да непропушта ваздух. Сад сипај воду у левак, па ћеш видети, како сабијен ваздух у стаклету неда води да лако улази, ако левак напуниш пун водом опет се стакло неће сасвим напунити. Цев на левку треба да је узана. Ако је широка, треба је запушити воском па иглом пробушити.

Други оглед. Да направиш пуцаљку. Она се прави овако: Узми једну грану од зове, да, буде дебља, од палца, сад шипком истерај срчику из ње. Од другог дрвета направи шипку да лако кроз цев пролазп. Цев од зове с оба краја запуши запушачима од плуте, или смотуљцима, од кучине. Сад удешеном шипком, притисни запушач да удазви у цев. Ваздух између оба запушача сабиће се, и истераће други запушач, и ти ћеш чути пуцањ.

Трећи оглед. Вода и друге течности, од ваздушног притиска, у празном безваздушном простору скачу у вис. — То можеш пудаљку у штрцаљку да претвориш, и то сасвим просто, овако:

Један крај цеви зачепи дрвеним чепом, који ћеш пробушити усијаном плетећом иглом, или танком бургицом. Шипку обрежи на једном крају и обавије ту кудељом да чврсто у цев улази. Доњу страну пуцаљке где је чеп, спусти у воду, па сад извуци шипку у вис. Испод шипке, а изнад воде остаје безваздушно место, Спољашни ваздух притискује на воду и тера јеу цев, Сад извади цев из воде, и потисни шипку у цев.

Вода ће кроз рупицу, на чепу скакати у вис.

Четврти оглед. Празну и суву канту преврни, и спусти у члбар или корито 6 водом. Ти ћеш је с муком загњурити у воду. Сад подигни канту у вис, видећеш да је вода у неколико ушла у канту, али није мотла сву напунити, зато што се ваздух вгуснуо.

Закон. Што се ваздуг више збија, то он све силније оће опет да се раштри.

6. Сабијање ваздуха.

(0 овом си се уверио код пуцаљке и штрцаљке.

Први оглед. Да направим водоскок. да, овај оглед спреми повеће стакло од лекова, и запушач на коме нема великих шупљика. дапушач треба ваљати по столу и лупати га чекићем да омекша. За тим мети запушач испод дашчице, па котрљај и притискуј уједно да омекша боље.

дапушач прободи танким бушилом па облом турпијом рашири и углади, удеси да можеш стаклену цев или гушчије перо да увучеш и да углавиш. Та цев била од стакла, или гушчија, мора од стакла дужа бити бар 6 ем. Управо да допире близу дна стакла, а да горе прелази преко запушача, Стакло напуни водом, и добро га запуши с тим запушачем. Сад дувај најгорњи крај цеви, да би што више ваздуха ушло у стакло, па прстом затвори (притисни). Како прст уклонеш скака ће вода у вису виду водоскока, до год се ваздух из стакла са спољним ваздухом не изравна. Овај је водоскок пронашао, Грчки механичар Херон, који је живео у ПО стодећу пре Христа у Александрији. :

Други оглед. Други водоскок. Узми обичан левак, и на његов грлић утврди цев од гуме. На другом крају цеви, мора бити коштан сисак, или да је цев врло узана, као оно с којима се мала деца ране. Тај отвор држи прстом, а левак подај твом другу нека га држи повисоко и нека га напуни водом. Сад одмакни прст с цеви и окрени отвор горе. Водени млаз прекаће у вис, али