Учитељ

197

„ја највише волим да ме љуби оном љубављу, којом љуби себе самога“.

„А знаш ли, Радоје за што 2“

„За то — одговори Радоје — што је љубав према себи самоме највећа“.

„Па како би ти казао другоме да те љуби 2“

„Казао бих му: љуби ме као себе самога !“ ~

„А твоји другови шта више воле: или да их љубиш као другога човека или као себе самога 2“

„Они више воле да их љубим као себе еамога“.

„Па знаш ди ти, Радоје, како треба. да љубиш евога друга 2“

„Треба да га љубим као себе самога“.

„Како би ти рекао Петру да љуби свога, друга 2“

„Рекао бих овако — рече: Радоје : љуби друга свог као себе самог“

„Добро је — рече учитељ. Тако је што и Христос казао, само место друга рекао је ближњега. Христос је казао овако: „љуби ближњег свог као себе самог“.

„„Ђуди који су слушали кад је Христос говорио нису знали ко је то наш ближњи, па су га питали. Христос им је испричао причу и то овако:

„Један човек иђаше из вароши, па га на путу ухватише ајдуци, свуву га, добро га избију и полу мртва оставе. Тим путем прође неки свештеник, који погледа рањеника, па одма оде даље. Мало за тим прође и Левит, па и он само погледа и даље оде. Најпосле прође некакав Самарјанин, па кад виде рањена Еврејина, и ако су Евреји мрзили на Самарјане и били им непријатељи, дође ближе њему, завије му ране, па га посади на свога магарца, и доведе у гостионицу да га лечи. Кад је пошао на пут, он плати крчмару и рече му: Гледај овог човека, па што више потрошиш, ја ћу ти платити кад се вратим“.

„Кад је Христос испричао ту причу, он упита једнога: Шта мислиш, ко је био ближњи рањеникур Онај му одговори: „Онај, који се смиловао“. Христос му тада рече : „Иди, па и ти чини тако“.

После ове Христове приче учитељ је причао ђацима другу једну причу и то овако:

„У једној вароши живио је неки трговац, који је имао петоро деце. Трговац је био врло добар човек и свакоме је делио милостињу. Кад је неко дошао у његову кућу лепо га је примио, угостио, дао му добру постељу и сутра дан дао му јоши трошка за. пут. Он није никад питао ко је овај или онај, него је сваког као брата лепо дочекивао. Једном у његову кућу дође један сиромашан ђак из друге земље, па замоли трговца. да преноћи у њега. Трговад га врдо рало прими, и лепо га угости. Ђак је био великошколац, па је бележио све оно што је на путу видео и чуо. Сутра дан ђак је отишао и трговац га више није никако виђао.

Кад је прошло 83—4 године, трговац мораде путовати у другу земљу, да донесе еспап. Кад је већ ушао у туђу земљу и путовао два до три дана, дође у једну шуму. Тек што је хтео да сјаши коња, па да седне да се мало поодмори, а неки људи опколе га и повичу на њега што је убио човека. Трговац је злао да говори њиховим говором , па се стане одма правдати, како он никад није никога ни вређао, а камо ли да је кога убио. Говорио је како је он трговац, како има своју кућу, своју жену и децу и како је дошао у њихову земљу да купи еспап. Све му је то било забадава, јер га ти људи свежу и отерају у суд. Кад су га извели пред судије, плакао је трговац и молио да га пусте. Судије му одговоре, да га они не могу пустити, но нека иде у апсу, па ће после подне да виде шта ће бити. Кад је било после подне један судија дође рано, па заповеди папдуру да му изведе трговца. Кад је трговац био изведен, судија отвори једну књигу, па га почне питати: „Како ти је имер Одакле сир Колико имаш деце 2 Како ти је име деци 2“ и т.д. Трговад је све лепо одговарао. Кад дођоше друге судије, овај им судија рече: „Браћо, ја познајем овога трговца. Кад сам био ђак путовао сам кроз његову земљу, долазио сам његовој кући и видео сам да је то нај-