Учитељ

170

Репетиција.

Од иловаче — која има у себи песка, — „муре“ праве се цигле и лепе се њом куће. Што дигла на ватри поцрвепи, то је због тога што у иловачи има гвожђа. Ако се цигла на ватри топи, то онда иловача , од које је цигла направљена има у себи много креча ; или је много јака ватра.

За то што се иловача не топи на ватри праве се од ње и судови у којима се топи гвожђе, бакар, сребро и злало.

„Ума“ се употребљује за то, што упија усе све што је масно, и то кад се замеси с водом. У местима где се штоф прави па се од машине умажу — умасте штофови, перу се, и намажу се умом, те ова извади

"сте маснице. Умом се могу и из патоса извадити маснице. -

Репетиција овога, па онда, свега.

јкив.

ј Милојевић.

> о ОС

Ситнице.

Организација средњих школа у Биденској, уређена. је новим законом и по њему је избачен латински језик из реалака са свим. Наставни предмети за реалке исти су који и за гимназије, само нема латинског. - У земљи, вели се у једним немачким новинама, спрема се ведики покрет против датинског и ов заузима велике размере“.

Виша, женска школа и Хигијена. У својих неколико бројева „Учитељ“ је претресао питање о Вишој Кен. Школи и изнео своје погледе на цељ и уређење те школе. Тамо смо рекли, да је у главноме оно образовање, које данас даје наша Виша Жен. Школа, недовољно и по количини и по каквоћи својој, па било да се наше женсвиње у њој спрема за мајку и домаћиду, било за учитељице. То смо своје гледиште поткрепили и разлозима колико је год простор листа допуштао и у колико је у ошште деликатност тога самога питања допуштала те да не увредимо никота. У 30 бр. „Видела“ изишао је један чланак, у коме нас је писац његов за то поштено изгрдио. Кад смо прочитали тај чланак, ми смо манули главом и рекли: срчеви посао! Са ствари на личност; из објашњења у грдње.

Писац место да узме наше излагање и разлоге па да доказује противно, ако му се чини да су неистинити, он нас је наз-

вао свакојаким именима. Писад је тим сам показао на ком је ступњу развића, кад је могао са ствари и због ствари да улеће у таке личне грдње. Ми пак сматрамо то за излишан и недостојан посао образованих људи и прелазимо преко њих ћутом , др-

жећи да оне ником ништа не доносе но само раздвајају чланове једнога истога, друштва, место да их састављају и уједињују. Грдња је вазда грдила онога, који ју је просипао.

Од уредника пак „Видела“ очекивали бисмо, да, у интересу лепога угледа свога листа, поштеди свој лист од радова онаке садржине.

Учени одбор при руском министарству народне просвете одредио је три начина за одобравање књига, које му се подносе на предлог: препоруку, одобрење (у ужем смислу ове речи) и допуштањем. Сваки од ова три начина одговора једном од три степена унутрашње вредности прегледане вњиге: 1) препоручују се оне књите, које су по својој научној или учебној важности нешто одлично спрам других књига истога рода, те зато и заслужују нарочиту пажњу

од стране педагога, као и нарочито упо-

требљење у школама; 2) одобравају се вњиге које својим садржајем и излагањем задовољавају потребе и цељи обучавања, али су иначе на једној мери са многим другим књигама, истога рода; 8) допуштају се књиге,

Ада веза а аи