Учитељ

Има га, дабогме; има га и онда кад је најнесрећнији. Само је питање како је % Он се може карактерисати са, две речи: кафански и пустињачки. Или с ове две: бодљикав и кисео. Једина места за састанке, разговоре и дружбу, то су у нас кафане. Што је жудно тружбе и разговора, то иде тамо. О чему се тамо разговара , то је тешко одредити овако укратко. Није никако чудо, ако се и ти разговори сви окрену најпосле на кафанске. Факат је само, да су то једина места у нас за друштвене састанке и разговоре.

Они који „презиру“ овај кафански живот, проводе самачки живот, и, да их не веже занимање њиово за. људе, они не би ни припалали томе друштву. Они су пуни индивидуалних 0с0бина, тако, да кад уђу у друштво и дођу у додир с људима, они или их се боје или су увек готови да учине каки нападај на њих и да се посваде. Човек с индивидуалним особинама личи на бодљикаву јабуку, која би у врећи све своје другарице избола; човек са, социјалним особинама личи на обичну глатку јабуку, која се у пуну врећу сложи са својим другарицама, па ни једна другу не повреди. Ако бих хтео да се изразим Фигурално, ја бих рекао: немачки друштвени живот личи

на пуну врећу лепих јабука; наш на

пуну врећу рогова. Благо оној врећи, у коју су наслагане све саме лепе румене јабуке ! Тешко оној врећи, у коју је набијено трње и рогови! Погледајте мравињак, у коме свак има свој посао, па га мирно врши, не смећући друтога; а кад нужда дође, како сви слошки навале да оћушкају или одвуку непријатеља. Така је Немачка. А

168

замислите да се они заваде између себе, да удари мрав на мрава, да се подаве међу собом, да се само мр36 , пакостб, свете и презиру! Ето то смо ми.

Ласка овоме народу свахи онај, који. вели да није тако, и да је он друкчији; и вара се свањи онај, који мисли, да једнога лепога дана неће на овај завађени мравињак ударити какав мравождер и рашчепркати ово кавгаџшаско гњездо, и појести ове мраве кавгаџије . -

Учитељи народни! Ето вам обележенога пута, којим треба да пођете у својој задаћи и своме пословању, и куда да поведете овај народ спасењу. Учите га да боље обрађује поља и њиве, те да што више извуче блага из њега. Учите га да сади и калеми воће и шуму, те да га она чува од толиких зала а чини толика добра. Учите га да гаји и одабира све бољу и бољу сорту стоке, те да што више асне има од ње. Учите га да гради своје куће од камена и земље, а од дрвета и гвожђа све друге угодбе у њој. Учите га како да истера прашину, блато и помрчину из ње, а да унесе у њу светлост и чистину, те да му је и душа светлија и чистија. Учите га да не бежи од људи и задруге, но нека се све. више приближује њима и остварује свемоћно начело: подела рада. Кажите му да само на тај начин може лакше доћи до евих намирница животних. Учите га да се богати, јер само богаством може доћи и до оних потреба животних , које данас сматра за луксуз. Учите га да гради барем путове, ако не може лађе и железнице , јер то су оне жиле у нашем