Учитељ

На знали који, где га има, баш на ком месту и да ди га има у јагодинском округу» — Има га мало близу Пољне али највише га има у ћупријском укр. у Сењу крагујевачком, пожаревачком смедеревском и др. И овај, што га ми имамо донешен је из Сења — показати џа мапи. — Па зна ли који, како се вадир — Одкопа се земља, па се вади као и свако камење. А знате ли од куда је к. угаљ у земљи, да ди то није когод закопао угљевље па се сад овако начинилор — Е то ви незнате, али сад добро слушајте да вам ја иепричам: Учевни људи причају да у старо време није било људи колико сад има, па ни животиња није било оволико, -- Они кажу још и то, да је било пекад време кад није било на земљи ни људи ни животиња. Па још кажу: да ни земља није била овака кад сад, нити је на њој имало где год зиме; већ је навек било лето топдо, и само је киша падала и сунце греЈало. У то време, кажу, да је ова земља била шумом обрасла, и нигде није било ледине — ливаде — јер није имао који да трси. Тако је то много година трајало. Једна је шума расла и напредовала а друга опет сушила се, трунула и падала на земљу ; па пошто је то тако трајало много, много година то се од опог лишћа, траве — која је онда била крупна а тек ко сад кукуруз — и оног иструнувшег и опалог дрвећа направила читава брда, која су се мало по мало згоревала — као оно ђубре — и тако од оног шљама и дрвећа постао је овај камени угаљ. А још по неки пут потревљавало се, да земљина кора шрсне — провали се — као оно лед на води и да се читаве планине са свом шумом испреврђу, земља се опет затвори затопи — а од оне шуме постане камени угаљ. И ето, сад сте чули како је постао камени угаљ. Репетиција овога.

НЕ

ТУ. Врете и употреба,

Шта је ово у мојој руци, кажи та К. угаљ. А ово друго парче, шта мислите за његар — И то је к. угаљ. — Јест петипа, но да ли су она два баш у свему једнака 2 — У чему нису једнакар А у чему су једнака р Џа како се може назвати овај што је овако плочаст“ — Он се зове плочасти угаљ. А што ли се баш тако зовер А ово треће парче је ли и ово плочасти угаљ — Није, то је трошни к. угаљ. А што се он па тако називар А ово парчерг - И то је к. угаљ. — Е ове није камени угаљ. — Загледајте добро нашта личи Личи на дрво. — Па онда је ли камени угаљр — Није, него је дрвени угаљ. — А ушто се зове баш такор — Ти,ти...2 Што ди сеи он није скамениог Треба објаснити да је он млађи угаљ а н. пр. графит он је најстарији камени угаљ.

Кажи ти МР — Зашта се употребљава одово» Зашта, со, бакар и гвожђе 2 А зна ли који зашта, се овај к. угаљ употребљава 2 — Употребљава се за горење, јер у земљама у којима нема шуме — дрва ложе њим ватру те тако кувају и готве што им треба, а и у пећи га мећу те собе греју. А зашто га ми не горимо 2 Зна ли који, где се он највише троши Највише се троши за гвозден пут, лароброде — објаснити — разпе Фабрике после доста се троши по тополивницима мајданима, где се копају метали и многим другим местима.

Рецетиција овога, и прегледна — општа — репетиција у питањима и одговорима.

Предавао

Р. Ј. једит,

УЧИТЕЉ.