Учитељ

ТУМАЧЕЊЕ

(интерпретамија)

ПРИЛОЗИ ДА СЕ ОСНУЈЕ ФИЛОЛОШКА МЕТОДОЛОГИЈА И ТИМНАЗАСКА ПЕДАГОГИКА

од

професора (СТАЈНТАЛА,

1. Шта је тумачење.

Тумачењу је циљ разумевање: али пут за разумевање или операцију, којом се оно постиже, зовемо тумачење или интерпретација. Тумачимо или интерпретујемо — да разумемо.

Разумевати је управо посао свих људи, као и говорити и достављати; разумевање је појам, који управо замењује појам о јевику. Сваког тренутка људи безбројно много разумеју, како прост говор природни и од потребе, језик нуждан и разговор људски, тако и вештачки слог каквога спева или беседу народног заступника. — Од овога се обичнога разликује разумевање филолошко, пре свега тиме, што вештачки наводи све погодбе, које баш чине, да такво разумевање може бити. Ово се мора мало разгранати. —

Обично разумевање бива непосредно; оно је управо прост психолошки процес, по коме чувени гласови или виђена слова изазивају у слушаоцу или у читаоцу оне исте мисли, које су им биле повод у говорника или у писца. Ни овај процес не иде баш са свим просто, и њега да растумачи: психологија вечито има доста муке; али он постоји, тако рећи, са животом: ко је ' паметан и здравога разума, и у људском друштву живи, тај и разуме. Ни обично разумевање није, дабогме, без

| икаквих погодаба: само што су по| . " годбе овде непосредне, јер су баш у

човековој организацији и друштвеном животу. Зато формулу за ово разумевање можемо овако просто поставити: мислена садржина, Р,у говорниковом уму — даје повод неком реду гласова, Т,, а овај ред гласова, Г изазива у слушаоца ону исту мислену садржину, РО Давао БА Ри Ру |

· Друкчије је филолошко разумевање. Овде се разумевању морају вештачки добављати погодбе, које нису непосредне ; ово је посредно разумевање. Обично, непосредно разумевање је дотађај ; Филолошко, посредно разумевање је дело (радња). Филологу је, тачно узевши, дат најпре само глас, а дух, који га је истурио на поље, непознат. је; дакле: Х = |, па дакле и о — Претпоставља се, као што видимо, да је Х један моменат Р-ов у духу Филологовом, какав је био и у ауторовом, или бар да у духу Филологовом може бити такав моменат Р-ов. Ша том се сад оснива захтев, да филолог треба Х са Р да замени. Ово је рачун, слободна научна радња: баш тумачење или интерпретовање.

Заменити Х са Р није могућно разглабајући (анализујући) 1, јер је и | само Х, упитница, нула; потребна је синтеза, разграната кад више, кад мање: тражено Р може се наћи само