Учитељ

су врло значајни примери за штудију наших националних особина и друштвенога живота. Народ сам карактерише себе и казује своје мане. Ко зна да онај, који би се упустио у штудију ових социјалних и породичких особина и изнео их с правилном оценом не би више учинио за наш народни развитак по и којн други радник на другом каком пољу. До сад је било у обичају, да не речемо манија, да се износе и славе само добре особине народне, па ма оне и не биле потпуно добре, а по нашем мишљењу потребније би било изнети све и рђаве са, њиовим последицама те да би их се морли више чувати. Свакојако нужна је правилна оцена свих. Но ми мало имамо радника и за простије и специјалније ствари а камо ли за ове сложене и најсложеније. Довољно је да нагласимо, да ово није ствар од мале важности, већ, на против, од превелике важности. Наше женскиње је удављено послом, а наш друштвени живот пати од ужасно грубих и ружних 0с0бина наших. А обоје ово не потпомаже наше напредовање међ осталим народима, већ га још омеће и успорава. А то нам је увек: Косово пред нашим очима.

А у животу српскога народа нема важшије и крупније речи, но што је Косово...

Испитивање ушију у деце. Познато је, да се у новије доба почела обраћати пажња на очи и вид у деце. Ислитивања на овоме пољу, показала, су да деца обично у школи постају кратковида. Сада је обраћена пажња и на слух у деце, и нађено је да деца у школи затупљују слух. У Немачкој, где се овака испитивања највише чине, један је лекар разгледао слух у 5905 деце. Интересантно је, да су се деца врло радо подвргла овоме испитивању. На 1992 њих нашао је умне болести. На остојању од 20 до 25 метара сила њих не могаше да чују без каке непријатности. Тек на 15 и 12 метара чуло се добро и само се мањина јавила с питањем да није чула. Занимљиво је било чуђење у млогих кад дознадоше да они не чују добро. Они пак,

који су најслабије чули, говорили су најнејаспије. По селима је сразмера била 6о-' ља но по варошима. Исто тако по школама, где су деца имућнијих родитеља, боље но онде тде су деда из нижих сталежа. ( годинама штоловање ресте и тешко чувење. Оно обично остаје непримећено и така се деца само сматрају за непажљиву, а она управо имају тежак слух. ( тога ваља у свакога детета пазити на његов слух. То могу и сами учитељи испитивати, а наравно лекари још боље. Јер што се пре примети, боље се може обратити пажња на поступање и лечење и у школи и код куће. Тако се млогима за рана може помоћи онде, где би доцније често било доцкан.

Спремање учитеља у ручним радовима. Као што се у нас држе о Ферију практична учитељска предавања за привремене учитеље, тако ће се ове године у Лајпдигу од 21. Јуда па до 16. Августа држати један курс за усавршавање немачких учитеља у неким ручним радовима, који су им потребни за школу. Држаће се из ових струка: из радова папирниг, тишлерскит, дрворезниг металниг п моделниг. Сваку ће струку руковедити најбољи зналпи њине. Сами ће учитељи радити све својом руком, и то осам часова дневно. Оваких је курсева у Немачкој било више, али се Немци од овога још бољем успеху надају. Јер је све могуће учињено, да се учасници што боље спреме. Немци дакле имају кад и о овим стварима да се брину, а ми бисмо пре били за класицизам по нашим средњим школама, но за реалну наставу, која даје позитивна, знања и епреме за живот! ... Немци су скроз практачни људи и можда нема практичнијега народа на свету. Они имају само неколико гимназија скроз класичких, које им подмирују оно мало потребе за латински и грчки, а сву своју пажњу обраћају на друге школе и уређују их онако, како да више одговоре практичној потреби животној. Ево где и у основне школе све више