Учитељ

226

писменога човека у њему. А да и из свих школа, па и из средњих, и виших, излазе људи, који после савршено забораве све што су у школи учили, то је већ свима добро познато. А колико има оних, који не забораве писменост, или не чине никаку употребу од њед У нас има људи, који целога живота свога нису прочитали две књите, сем оних што морају, # рачунају се у писмене људе. Јесу ли дакле оне читалачка публика Они нису читалачка публика.

Па ко чита, и ко је у нас читалачка публика '

Кад би сви ови пет од сто читали, онда би иљада дала педесет, десет иљада пет стотина, а сто иљада пет иљада читалачке публике. А наш милион и пб дао би око седамдесет и пет иљада читалаца. То би. била читалачка, публика, која би била довољна да се све гране књижевне развијају и да се наша књижевност гигантским кораком крене напред, само кад би читало све што се рачуна у писмене. А има ли наша књижевност ту цифру читалачке публике Она је нема ни десети део од тога. Десетина од тога била би 7—8 иљада. И то би била цифра пред којим би још доста комотно могла наша књижевност да се шири. Кад би све ово 7—98 иљада куповало и читало књиге свака би књига нашла довољан број својих читалаца, те би се подмиривали усигурно барем сви трошкови штампарски и плаћала надница писцима, а да не би морала толика предузећа да прођу зло, а млота да не виде ни покушаја.

Где су оних девет десетина од оних

седемдесет и пет иљада“% Где је оно |

што ћути те се не јавља на читалачком пољу и од ове једне десетине '

Оно је прво само број, који на силу носи име писмености, тек само за коју годину докле је са свим не заборави. Остаће само нешто мало рачуна и да забележи име и презиме. Оно је дуго известан део наше обравованије класе, која се рачуна у интелигенцију а још живи потпуно својим примитивним животом не осећајући ни мало потребе за својим даљим образовањем. Није ништа ретко у нас видети човека, који заузима како одличније место у нашем државном животу, или је већ од двадесет и више година у државној служби, па још нема ни најскромнију своју библиотеку. У њега ћете наћи свега, пре само не библиотеку. То је за млоге још прави луксуз.

У развићу друштвенога живота ово одиста и дође на послетку. Прво дође сила или влада, која уједини све у једну гомилу. Онда дођу међусобне ствари и јаве се правна питања, која, имају да уреде одношаје појединаца. Онда се, по тим уређеним однош јима, развијају: производња и О размена и продаја, трговина и индустрија, грађевине и Финансија, па просвета. Религија и просвета само су потка овој основи народнога живота. Не може се баш рећи да се оне јављају сасвим најпосле. На против, оне се јављају врло рано као и оне горње, али је тек њиово цветање после намирених оних потреба, нарочито просвети. И она се може развијати увек само онолико, колико су оне горње стране намирене, те колико су дати услови за њено ширење. Јер оно су торе њени услови. Просвета продужује