Учитељ

231

~

Боска и Херцеговина

ПРЕДАВАЊЕ У 1У. РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ.

Т. Име, облик и границе.

На западу од наше краљевине налазе две српске провинције -- Љосна п Херцеговина. Обе те провинције на мапи изглелају као срце. Ево пазите ја ћу да их ограничим: Са истока граниче се реком Дрином, која раздваја Босну од краљевине Србије. Са севера граниче се реком Савом, која раздваја Босну од Славоније и реком Уном, која раздваја Босну од Хрватске. Са запада граниче се Далмацијом; а с југо-запада нешто мало јадранским морем и Боком Њокоторском. А с југа граниче се Црном Гором и Старом Орбијом.

Пропитивање.

П. Земљишта. А. Брда и равнице.

Босна и Херцеговина врло су брдовите и планинске земље. У њима има много планина, које су веће од нашег Копаоника и Ртња. Тамо има преко 20 висова, који су високи по 2200—2500 м, док је Копаоник висок 2100 м. Но ја ћу вам само највеће и најзнатније кавати. Како су планине највеће на југу, то ћемо с југа и почети, Тако на граници Црне Горе јесте највеће брдо на балканском полуострву Дурмитор, који „је истина у црногорској граници. Северозападно од Дурмитора је Лебршник, Вољујак, Зелен- Тора, Сутјеска, Трескавица Р Ђатовнија. Све еу ове планине високе преко 2200 м. Западно од ових је Зец и Радуша, чији се огранци вежу са велеб. план. Динаром. По средини Босне пружају се друге планине, које су наставци од ових речених планина, и спуштају се к северу између река — Врбаса и Уне: Козара (1900 м.) Између Врбаса и Босне: Зец (1900 м.), Влашић (1400 м.) и Матијевица. Између Босне и Дрине Врањи и Мајевица. Још знатне

Романија (1000 м.)и Јаворина (1800 м.) и Требевић више самога Сарајева (1600 м.) Даље на југу између Херцеговине и старе Србије има великих планина, и оне су #3међу реке Таре и Ћеотине Краљева Гора, Љубичња и Вукуша; а између Кеотине и Лима Ковачница и Бабија планина.

Ове су ове планине окићене разновреном шумом-гором, и мало их је које су голе. Неке су од њих тако високе, да на њима, снег не може ни да окопни, него нови у јесен покрије стари снег.

Равпица великих у Босни н Херцеговини нема. Само је једна равница, која се дуж Саве пружа повећа и зове се Посавина. Друге су равнице само повеће долине између планина и око мањих река, и те се вову поља. Та поља пружају се по неколико сахати у дужину и ширину. Ова су поља највећа : сарајевско поље пружа се од Требевића дуж Миљацке, Бања-лучке поље дуж Врбава, Гласиначко поље (висоравно) источно од Романије, Мостарско од Блатаја, до Мостара, Невесињско, Гатачко и Требињско поље. Друга су поља мања и незнатна. Пропитивање.

Б. Ријеке и њихови правци.

Како су ове планине ведике, и како се у неким снега вазда налази, то из њих извиру многе реке и потоци, и теку на ону страну, куда се планине постепено спуштају. Ми ћемо само највеће споменути:

Дрина долази из Црне Горе из два извора: Један извире под планином Комом, и тај се крак зове Тара, а тече на северозапад до Шћепан поља (мала лука под раввалином града Сокола). Други крак извире под планином Леденицом и зове се Пива, и тече на север до Шћепан поља, где се састаје са Таром, и одавде се назива Дрином. Сад она тече на север па мало скреће