Учитељ

251

Каја, Највише је на њега викао некакав његов рођак. Једне ноћи неко убије тог Кајевог рођака. Ко. га је убио не зна се, али непријатељи Кајеви одмах почну викати да га је Кај убио, или да је он наредно, да се убије. На све стране су само

грдили Каја и говорили како је он убица.

Да би се ова вика утишала, Кај оде невим послом за неко време из Рима у Асрику. Он је мислио да ће бити боље да тако уради, али за њега је било горе. Док је он био тамо, његови непријатељи гдедали су да га омрзну код народа и доста пријатеља Кајевих придобили су на своју страну.

Кад се Кај врати у Рим, видео је, да га многи не воле сад као пре, па је гледао да своје пријатеље опет придобије на своју страну, али тад се догоди један случај, који поквари све. — Кајеви пријатељи и Кајеви непријатељи страшно су се мрзеди између себе и једва су чекали да буде кака свађа, па да се освете једни другима, Таква прилика се и догоди. Један Кајев пријатељ завади се нешто са слугом неког Кајевог противника и убије га. Кајев противник дотрчи да брани слуву, па се ту заваде. Мало после дотрчи ту доста и Кајевих пријатеља и његових непријатеља. Овађа је била све већа, а од свађе буде и бој. И од једне и од друге стране долазило је све више људи, а бој је био све жешћи. Ту је грдно млого људи погинудо и од једне и од друге стране. Самих Кајевих пријатеља погинуло је "око 8000.

Кај је тад био без оружја, па се склони у једну цркву. Кад је видео шта би од његових пријатеља, хтео је да се убије, али га уздржаше пријатељи, који су ту били, и приморају га да бега одатле у једну оближњу шуму. Са своја два пријатеља и једним слугом побегне Кај тамо, али их непријатељи опазе и потрче за њима. Кад су видели, да ће непријатељи да их стигну, она два пријатеља зауставе се, а пусте Каја да напред бега. Они су знали да ће погинути, али су хтели да мало задрже непријатеље, докле Кај по-

| бегне. Непријатељи их убију па пођу да» ље за Кајем.

Кад је Кај вилео да ће га. стићи непријатељи, заповеди слузи, да га убије, само да га не би пепријатељи ухватили жива. Олуга прободе мачем Каја, па онда и себе убије, да не би преживео свога доброг господара. Непријатељи их нађу оба, мртва. Кајеву главу осеку и понесу, јер су племићи били обећали ономе, ко донесе главу Кајеву, да даду толико злата, ко-

лико буде глађа чешка. Прича се да је онај, што је узео главу Кајеву, био извртио мозак из главе, па нално унутра, олова, те је тако добио млого више злата, но што је глава била тешка.

Непријатељима Кајевим није било доста, што су Каја и толико његових пријатеља поубијали, него још израде, те сенат прогласи све њих за непријатеље и издајнике отаџбине, а све њихово имање распрода се, новац од тога узме се у државну касу. —

Тако су радила и прошла два брата, Граха. То је било пре 2000 година, па ето и данас се спомињу као добри људи, који су за свој народ и за правду живели, за то су увек радили, па за то и погинули.

Римљани су доцније видели да су неправо учинили, што су овако осудили ове пријатеље народне и млого су жалили за њима. Из поштовања према Грасима подигли су им доцније и споменике: и њи"ма, а и њиховој мајци Корнелији.

Пропитивање.

Примедба. На крају да кажем и коју реч о пропитивању. Млоги при пропитивању полажу ученику пуно питања, Питања су им ситна и за свашта се мора ученик да зашита, а не оставља се њему да мало више сам каже, да мало подуже прича. Овако се већином практиковало и на практичним предавањима у Учитељској школи, докле сам ја у њој био, а можда и сад. Мени се чини да ово није баш згодно свуда, а нарочито у историји. На тај се начин ученик не веџба у причању, него