Учитељ

=> =

У БЕОГРАДУ . ЈУНА 1884.

ТОДИНА ШП.

УЧИТЕЉ

УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ

ВЛАСНИХ И ОДЗДАВАЉАМ „УЧИТЕЉСОКО УДРУЖЕЊЕ“

ИЗЛАЗИ. ТРИПУТ МЕСЕЧНО:

1. 10. 20. Цена је листу; ЗА ТРИ МЕСЕЦА 2.50 дин. А ЗА пРЕТИЛаТНИКЕ #3 СТРАНИХ ЗЕМАЉА — 5 ФОР. ГОДИШЊЕ.

ЗА ГОДИНУ 10 ЗА по 5 дни.

Удружење је своса Учитељ је душа школи

ПРЕТИЛАТА СЕ ШАЉЕ >РЕДАКЦНОНОМ ОДБОРУ» У Бвограду. Рукописи сЕ ШАЉУ — У ПЛАЋЕНИМ пиСМИМА — УРЕДНИШТВУ «УчитЕљА,» Добрачипа, улица бр. 84.

ф Рукописи СЕ НЕ БРАЋАЈУ.

у

УЧИТЕЉИ КАО ЧИТАЛАЧКА ПУБЛИКА,

Може бити да би лешце било, кад бисмо место овога паслова: Маите као читалачка публика, рекли: учитељи као нечиталачка публика. И одиста овој би теми млого боље доликовао Тај наслов. Јер кад у Србији има око девет стотина оних, који носе на себи велико име: народни учитељ, а орган њиовога удружења „Учитељ“ има непуних три стотине претплатника свега, урачунавши ту и остале поштоваоце и претплатнике његове који се не зову тако: онда како се друкчије може назвати тај ред људи, који се зову тако ' Један је ревизор један пут запитао једнога учитеља: Камо вам тон то % Учитељ одговори: „Па то нам нико није казао да радимо“. Ревизор каже: Како да није, кад о томе постоји распис ' Учитељ слегне раменима.

„Нама тај распис није саопштен“. Ревизор каже: Примате ли „Просветни Гласник“ % — „Џримамо“

одговори учитељ. — Нађите ми ту и ту свеску, рече ревизор, и учитељ нађе и изнесе. „Просветни Гласник“ не цсечен. Ревизор извади перорез, исече неколико табака напред, нађе распис и покаже га учитељу. Учитељ виде, па вели: „а гле, то ми нисмо видели !“ Оћете ли и то примање „Пр. Гласника“ да рачунате у читалач- | ку публику Ми то рачунамо у нечуталачку публику. Даље нама је позната гомила оних, који исеку „учитеља“

„Пр. Гласник“ итд. те да не рекне неко да „није ни исечен“, исто онако као они који су пре, на крају године писали „дневник рада“ прекогодишњег, те да не рекне неко, да га нису во-

па вели: