Учитељ

16

дили. Оћете ли и то да рачунате у читалачку публику“ Ми то рачунамо у нечиталачку публику.

Па, молићемо, ко вам онда чита од оне три стотине ' запитаће нас неко. Пошто немамо драмова, то ћемо одмерити товлрима, овако: Она је једна непуна стотина неучитељ ; друга је стотина, може бити пуна, она, што и не исече или само исече да неко не ревене да нису читали; остаје тек она трећа стотина учитеља која чита. Па кад од девет стотина учитеља чита са- мо једна стотина, је ли то онда читалачка публика '% То је нечиталачка публика .

Још жалоснија иогледа ова појава, кад се сетимо, да је то класа људи у друштву , којој је то позив, да шири пиеменост у народ, и по томе да би имала прво у се да је шири. А тирити писменост, то значи, ширити разноврсна знања и вештине у масу; то значи давати највеличанственије и најмоћније срество једно за свеопшти прогрее културни у једнога народа. Јер кад таку појаву видите у класе, која је положајем и позивом својим позвана да чита и да шири читање и велике добитке његове у масу, онда шта можете очекивати од сталежа, којима је то споредна ствар“ Даље, кад је то тако онде, где је њен лични интерес уплетен, и с оним, што чисто може ићи у њену личну и материјалну корист (јер је оспособљава да добија боље оцене и бољу награду): онда шта можете мислити, шта може бити онде и с оним, што није непосредно везано с коришћу појединаца и што стоји даље од њинога непосреднога позива ' Колико ће ту читалаца наћи једно

„Народно Здравље“ , један „Тежак“, итд. % И да вије општина, које морају да примају, у Србији би, сем „Српских Новина“, мучно које новине мо-

гле да нађу барем толико читалаца да

могу да излазе.

Кад се у једној земљи не интересују за читање и оно што оно доноси они , којима је посао ма какав други сем просветнога, онда је то знак примитивности и нискога образовања тога народа, у коме се то јавља. Но кад је то у сталежа, који је по позиву своме позван за читање и ширење његово у масу народну, коме је то дакле посао у тој делини друштвеној, онда је то још већи и врло рђав знак образовања тога народа у коме се то опажа. То значи, да подела рада ни толико није изведена, да је појме и врше они, који би требало први да је појме. Цивилизација и постоји на томе, да једни узму један посао, други други, трећи трећи, итд. и да сваки усавршава оно, што му падне у део да ради. Кад се они, који су позвани да шире писменост и знање у народ, не старају ни да та шире у се, онда шта можемо мислити и о осталим по-_ сленицима и целој образованости у тој земљи % Она је врло ниска, и врло се споро подиже на тај начин.

Увидети и потврдити да је она ниска, то млого вреди. То значи не варати себе самога. Али извести, да ће она ниска и остати докле се год први посленици њени не буду интересовали за најважније срество за ширење њено и за њу саму, то вреди још млого више. То значи вратити свакога на свој посао и упутити га да га, врши. А то значи: потпомоћи ту образованост.