Учитељ

Учитељи су осећали своју неспрему. Они је осећају сваке године и сваки дан. Неколицина од њих пожелела је да поради на своме даљем образовању. У тој намери створили су и удружење и покренули „ Учитеља“. „Учитељ“ им доноси и разноси новине и идеје, којима би се образовали. И у данашње доба, кад у Србији нема ни _ једнога. књижевнога ни школскога листа, ваљало би, да се око „Учитеља“ концентрише све бно што мисли и оће да мисли. Па кад у то данашње доба, у доба, када сви осећају своју неспрему, и кад се она потврђује на све стране, и у доба, када она нема чим другим да се попуњује, „Учитељ“, орган учитељског удружења, међу учитељима нема више од стотину добрих читалаца: онда шта можемо рећи о добу у коме смо и о класи друштвеној у које се толика марљивост опажа у времену онога посла који јој пада у део ... Фалостан је одиста онај учитељ, који ни „Учитеља“, једини школски и просветни лист у Србији, не држи. Шта он онда чита, и колико мисли о своме послу '" Друга је ствар у великих народа. Они имају по избору и књига и листова. Па ако не прима једно, он прима друго. А у нас је ово све. Па ако не прима ово, он не прима ништа. И ко не чита ово, онда шта чита друго: А на овоме ступњу образовном, а особито у ово данашње кавгаџиско доба, где се од дружења и у дружби с људима ништа или врло мало профитира, читање је једино срество, које може да издвоји човека од обичиних свакидањих мисли, и да га подиже више и доноси му све новије и боље идеје, те га оне развијају и

усавршавају све више и даље. Жалостан је и одвише онај учигељ, који у своме веку не прочита ништа више до опих малих дечијих књижица школских. Посао је учитељски и иначе таки, да се он ограничава на врло мали круг знања. Па ко се не потруди сам за даље, ко остане само при томе, он мало утекне од детета. Што се на учитеља у млогоме гледа као на велико дете, томе је узрок овде. Дружбом с децом а не читајући ништа даље они и сами постану, или боље, остану деца. ( тога њима нико ни на чему нема да, завиди, но има само да их жали. А ово жаљење они заслужују само донекле. Заслужују га само толико, у колико су друге околности ван њих биле таке, да онн нису могли да прошире своју спрему и изиђу из детињскога стања. Друга им се половина не сме опростити, јер су они сами криви за њу,и сами су је створили, не старавши се за своје даље образовање. Државни изасланици за преглед школа и успеха по њима имали би са свим да обрате пажњу и на ово. Јер кад они код какога учитеља не нађу његов сопствени лист, „Учитеља“, за његово сопствено и школино усавршавање и образовање онда шта могу мислити у тога човека, и за друге ствари просветне и опште културне % Јер, кад општине морају да примају „Народно Здравље“ и „Тежака“ за своју потребу, коју мањина њих подмирује, онда зашто не би морали учитељи да примају „Учитеља“, један једини свој лист за даље усавршавање своје # Па да је тај лист каква приватна. својина, ајде, ајде; но он је друштвен лист њина својина. И они су такви за своју својину '